Otišao je srpski Solženjicin – Antonije Đurić 1929-2020
Antonije Đurić
Piše: Mišo Vujović
Jutros me je na FB stranici čekalo podsećanje na objavljeni tekst o Antoniju Đuriću – srpskom Solženjincinu, pre dve godine, a večeras vest o njegovom upokojenju.
Prošao je pakao u detinjstvu i mladosti. Torturu Nemaca i komunista. Gledao kako mu ubijaju komšije i srodnike. Pobegao, kao dete, od komšijskog zuluma iz rodne Sjenice, dočekan na nož Krcunovih žbirova u Užicu.
Preživeo kazamate. Zakleo se da nikada neće ćutati. Sačuvao od zaborava heroje i mučenike Prvog svetskog rata. Vaskrsao je svojim knjigama Albansku golgotu zametenu mećavom ideološkog pospremanja istorije. Iz njegovih knjiga smo učili o neustrašivim Soluncima i Solunkama. O stotinama primera čojstva i junaštva, o herojskoj pogibiji vojvode Vuka na Gruništu, o solidarnosti srpskog vojnika sa ranjenim neprijateljem, o vaskrsenju na Kajmakčalanu…
Antonije Đurić je na veliku scenu srpske istorije vratio Milunku Savić i njene saborce iz Velikog rata.
Obećao je i nije izneverio da svedoči o našim zverstvima nad nama. Tri toma “Crvene Kuge” su potresni zapis o zlodelima komunističkih vlasti inficiranih crvenom kugom. Antonije Đurić je svedok epohe! Beskompromisno hrabar i istinoljubiv pisac i novinar. Antonije, nesalomivi hristoljubac i rodoljub! Antonije, hroničar srpskog podviga i stradanja. Antonije Đurić je zadužio, od zaboravljanja, umirući srpski rod!
Počivaj u miru dragi Čiča, neka je večni pokoj Tvojoj plemenitoj duši!
Vječnaja pamjat!
Noć Svetog Nikole
Noć Svetog Nikole
Hladno je
Puca drveće
Noć Svetog Nikole
Stražarim
Oni dolaze
Oni dolaze
Mile uz tvoje skute
Ledena kraljice
Bremenit muk
Čeka na zvuk
Da rodi huk
Noć Svetog Nikole
Oni dolaze
Ledena kraljice
Momčilo
Mili Antonije, ziveo onako kako je i pisao. Da moze njegova etika da se svede u jednu, jedinu recenicu, bila bi to njegova cuvena misao – naslov istoimjenog teksta: SVE ZA OBRAZ, A OBRAZ NI ZA STA! Imao je dar suza, bio je zivi,hodajuci suzarnik, sa jednom jedinom temom u razgovoru: Otadzbina! Te suze njegove, po kojima je bio poznat, te suze su licile na suzarnike Ave Justina, ciji Orden ponosno dobi iz ruku Igumanije Celijske Glikerije u Valjevu, na promociji 3. toma Crve Kuge. za zivota omalovazavan,klevetan,skrajnut, onemogucavan. Mnogi iz zavisti,prezrenja,moralne sakatosti cinili mu pakosti raznorazne. Mili Boze, cak i mnogi u Mantiji, da ine imenujem, ima i mitronsosnih glava, plaseci se da ce se nesretni prepoznati u njegovim tekstovima u kojima je opisivao nase duhovne gorostase, a oni, duhovni pigmejci, ali sujeta grandioznih! Imade i onih u mantiji koji su zabranjivali da se njegova Crvena Kuga prodaje u crkvenim prodavnicama!!! Imade i onih koji su se hvalili da ga poznaju, da su dobili knjigu sa potpisom i posvetom, svim silama dokazujuci svoje poznastvo sa cistim, milim Antonijem, pokusavajuci time da operu svoje prljavstine i gadosti. imade i onih koji mu uzimase citave tekstove i objavljivase ih pod svojim imenom i prezimenom! imade i onih kojima su njegovo ime i prezime otvarali mnoga vrata, od anonimusa, ali pogano prepredenih, postadose poznati. Sve je to znao mili Antonije, i opravdavala to njegova Hriscanska dusa, sve je On to prepustao Sudu Jedinog Covekoljupca. Po tome je licio na Svetoga Patrijarha Pavla, sa kojim je drugovao i razgovarao decenijama, jos iz vremena Pavlovog Kosovsko – Metohijskog Episkopovanja. Danas, kada krasi Rajska Naselja, kada je u drustvu njegovih najmilijih, Majora Gavrilovica, sestara Borisavljevic, Stevana Moljevica, Budimira Davidovica, Vojvode Djujica, Vladike Nikolaja, ciji je Sveti Lik, citavo lice, bradu, sve,bas sve, video kada je sanduk otvoren u Libertivilu i kada mu je izgovorio potresnu besedu – Zbogom Sveti Vladiko, Vladike Jovana Velimirovica, Draze Mihajlovica, danas se raduje Nebeska Srbija. Hvala Ti, Antonije, sto si bio i ostao Covek, Srbin, jedan od retkih koji je zaista dostojan svojih predaka koje si ne voleo, nego obozavao i za koje prilio onolike suze. Hvala Ti na svakoj reci, hvala Ti na svakom susretu, hvala Ti na svakoj knjizi, hvala Ti na Tebi, milom i plemenitom, pravdoljubiovom i istinoljubivom.
Večnaja pamjat,Bog dušu da prosti Čiči Antoniju.Hvala autoru što se seti i perom posveti ljudima koji su svoj život posvetili otadžbini napaćenoj.Nažalost nije dočekao Antonije totalni kraj komunističkih srpskih zabluda.Na jednom od druženja zadnjih kod zajedničkog nam prijatelja Rajka u vinogradu njegovom ,zaključio je Čiča setno:“Srpstvom se i dalje vuče dugačak rep komunističkog đavola“.
Pokoj ti duši dobri čovječe!
Dragi Čiča, zavidim ti jer će te u onom boljem svijetu dočekati najbolji među Srbima u minulom vijeku, tvoji proslavljeni Solunci! Bilo je, zaista, zadovoljstvo družiti se s tobom u nekad nacionalnoj Politici… Hvala i Mišu na biranim i pravim riječima!