Otkup knjiga počeo autobiografijom Asanža
Jedan od prvih poteza novog ministra kulture Ivana Tasovca jeste pružanje sistemske podrške bibliotekama u Srbiji. Naime, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije sada je odredilo skoro dvostruko veći iznos sredstava za otkup knjiga, u iznosu od 90 miliona dinara, umesto ranije predviđenih 49 miliona, tako da će za milion registrovanih čitalaca u 176 javnih biblioteka u Srbiji biti obezbeđeno i srazmerno više knjiga. Još jedna od novina jeste da je ministar Tasovac lično otvorio prvu ovogodišnju sednicu komisije za otkup knjiga, koja je je juče održana u Narodnoj biblioteci Srbije, a zatim i istakao da će rad te komisije biti otvoren za javnost. Ovakvo postupanje postaće uobičajeno u cilju transparentnosti postupaka tih institucija, a u Ministarstvu kulture najavljuju da će „obavezujući karakter takve prakse sprečiti korupciju i funkcionisanje kulture na klanovskom i partijskom principu”. Ministar kulture Ivan Tasovac istakao je juče važnu ulogu Narodne biblioteke Srbije u ovom poslu i pozvao građane da poklone knjige bibliotekama. I sam je juče neke izabrane naslove poklonio Narodnoj biblioteci kao simboličan gest poštovanja tri hiljade ljudi iz bibliotečke struke.
Dejan Ristić, upravnik NBS, naglasio je da stručnost komisije uverava u kvalitet budućeg izbora knjiga i to da jasan podstrek ministra Tasovca daje novi impuls ne samo bibliotekama već i milionima korisnika biblioteka.
Komisiju za otkup knjiga sa mandatom od četiri godine, koju je formiralo ministarstvo, čine: prof. dr Aleksandra Vraneš, dekan Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, prof. dr Ljiljana Marković, prodekan Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, prof. dr Miloš Ković, docent na Katedri za istoriju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, dr Miroslav Perišić, direktor Arhiva Srbije, dr Aleksandar Belić, direktor Instituta za fiziku u Beogradu, dr Jerko Denegri, profesor univerziteta u penziji, i Milan Vlajčić, filmski književni kritičar i književnik.
Jučerašnja prva sednica komisije najpre je ukazala na kriterijume kojima će se rukovoditi njeni članovi. A pred njima je težak zadatak: da od 195 prijavljenih izdavača i među ukupno 3.086 naslova naprave spisak knjiga koji će biti ponuđen bibliotekarima i savetima nacionalnih manjina na konačni izbor. Kako se juče moglo zaključiti, članovi komisije vode računa ne samo o kvalitetu izdanja, od sadržaja do poveza, već i o potrebama čitalaca, čiji ukus treba upotpuniti ili korigovati. Dakle, jasno se razdvaja akademska istoriografija od knjiga koje zastupaju stanovišta mistifikacije ili teorije zavere. Takođe, klasična književna dela, koja se čitaju i u okviru đačke lektire, i koja uvek nedostaju, jednoglasno se usvajaju za otkup (Robert Grevs „Grčki mitovi”, „Mahabharata”). Vodi se računa i o domaćim piscima, ali ne i o „ambicioznim” amaterskim pesnicima u inače skučenoj ponudi poetskih zbirki.
Pošto se radilo po azbučnom redosledu, sednica je počela od A, pa se na dnevnom redu našao „Admiral buks”. Ovaj izdavač je inače, kako se čini, „harmonizovane” članove komisije doveo u nedoumicu, a ona se odnosi na kvalitetnu i vrlo skupu monografiju „Trg tišine” Milutina Dedića (osam hiljada dinara), koja vredi kao osam „običnih” izdanja. Milan Vlajčić posebno je istoričare podstakao na razmišljanje da li da knjigu „Sivi vuk, bekstvo Adolfa Hitlera” Džerarda Vilijamsa i Sajmona Danstena uvrste u otkup, budući da je reč o autorima koji su vrsni dokumentaristi. Iako su dr Miloš Ković i dr Miroslav Perišić ovu knjigu ocenili kao zanimljivu, ipak su zaključili da prednost treba da imaju knjige u kojima se istorijska svest racionalizuje. Konačna odluka o ovom izdanju tako je malo odložena, uz to što je dr Aleksandra Vraneš zapazila da u knjigu treba da bude ubačeno objašnjenje da je reč o beletristici, a ne o istoriografskom delu.
Komisija je odbila bestseler o samopomoći „Ključ uspeha”, ali su prihvaćene knjige „Albion buksa”: autobiografija Džulijana Asanža, kao primer nekomformističkog stava, i biografija kultnog pisca Tolkina.
