Otpor opet u Ukrajini, ko su psi (nenasilnog) rata

Pre nekoliko dana Džulijen Asanž je na svom tviteru poslao upit o organizaciji Otpor i njenom lideru Srđi Popoviću. Pitao se da li su otporaši i danas povezani sa dešavanjima u Kijevu.

Popović je ubrzo demantovao da on lično ima bilo kakve veze sa aktuelnim dešavanjima u Ukrajini. Doduše, rekao je „ja nisam“ što ne znači da neko od njemu bliskih ljudi ili brojnih učenika i sledbenika koji su prolazili takozvane kurseve nenasilne borbe, nisu direktno angažovani i uključeni u aktuelne pokušaje podrivanja legalne i legitimne ukrajinske vlasti. Posebno što su nedavno obelodanjeni i mejlovi koji su Popovića i njegovu suprugu direkto doveli u vezu sa agencijom Stratfor, poznatom kao ispostava CIA.

Pre skoro deset godina Popović i njegovi saradnici iz Otpora, tada već preimenovanog u CANVAS, direktno su obučavali studentske aktiviste iz pokreta Pora koji je odigrao veliku ulogu u takozvanoj narandžastoj revoluciji.

Danas je Pora, nakon što je prerasla u neuspešne partije, već uveliko potrošen brend koji se više ne koristi. Ali prvog decembra na ulicama Kijeva pojavio se bager koji je u potpunosti verna replika scene sa bagerom poznatog bageriste Džoa koji je Petog oktobra 2000. jurišao na zgradu parlamenta i televiziju u Beogradu dok je rušen Miloševićev režim. Dakle na ovaj ili onaj način Otpor je preko svoje metodologije zaista ponovo prisutan na ulicama Kijeva, nakon što je pre deset godina očigledno već jednom „usrećio“ Ukrajince.

No nove genearacije ukrajinske omladine koje ne pamte dobro šta se dešavalo pre deset godina i šta su godine „proevropske vlasti“ donele njihovoj zemlji, danas su na ulicama verujući da se bore za neke ideale. Njima bi međutim zista trebalo objasniti kako i ne znajući postaju instrumenti u rukama ovih „pasa (nenasilnog) rata“. Šta je dakle Otpor i šta je sve on doneo i Srbiji i savremenom svetu?

Priča o Otporu treba da počne od američkog filozofa Džina Šarpa koji je za potrebe američke obaveštajne zajednice podrobno izučavao razna iskustva nenasilne borbe. Tako je proistekla poznata knjiga Od diktature do demokratije objavljena 1993 koja je u međuvremenu postala neka vrsta priručnika za izvođenje neanasilnih revolucija. Tokom osamdesetih do Šarpovih ideja je stigao i pukovnik američke vojske Robert Helvi. Njih dvojica su sarađivali u okviru instituta Albert Ajnštaj. 

Helvi je podrobno izučio Šarpove ideje i preveo ih u opasnu vojnu taktiku koja koristi nenasilna sredstva za borbu protiv neprijatelja i to pre svega za destabilizaciju režima i njegovo smanjivanje legitimiteta. Tokom devedesetih je ove strategije isprobavo usavršavao na terenu u Burmi (Mjanamar) da bi od 1998. konačno počeo da ih sprovodi u delo obučavajući omladince iz Beograda koji su se borili protiv Miloševića. Pukovnik Helvi, inače oficir vojne obaveštajne službe SAD, optuživan je tokom prošle decenije za bliske odnose sa CIA, za koju je sa puno indicija vezivan i čitav projekat CANVAS.

Otpor je zaista doneo čitavu revoluciju u sistem organizovanja nenasilne borbe i u Srbiji se pokazao kao izuzetno uspešna i opasna metoda. Na hiljade mladih Srba ulazili su u Otpor verujući da  ruše „izdajnika“ Miloševića a zapravo su poslužili kao oruđe za okupaciju sopstvene zemlje koja je posle 2000 postepeno uvođena.

Nakon revolucije, ekipa Otpora je neuspešno pokušala da uđe u politiku. Na izborima 2003. dobili su svega 3% glasova. Zatim su se podelili na dve vrste aktera. Jedni su se uz podršku svojih zapadnih mentora infiltrirali u već postojeće mejnstrim političke stranke i biznis u Srbiji. Tako je Demokratska stranka postala prepuna bivših kadrova Otpora, a Slobodan Đinović (koji inače i dalje formalno vodi CANVAS sa Popovićem) neznano kako postao je vlasnik drugog provajdera fiksne telfonije Orion telekom.

Drugi deo ekipe specijalizovao se za razvijanje i naplaćivanje stečenog znanja pa su zajedno sa svojim mentorom Helvijem nastavili da obučavaju stotine i hiljade mladih ljudi iz više desetina zemalja. Do sada je izbrojano preko trideset zemalja u kojima su oni pomogli da se sruši vlast! Po pravilu su svoje usluge više nego dobro naplaćivali pomažući interese SAD i one pominjane agencije. Jedan od bizarnijih slučajeva je njihovo delovanje na Maldivima gde su 2008 pomogli Mohamedu Našidu da pobedi na izborima i kao zahvalnost dobili malo ostrvo Tinadu sa 14 kuća koje su rentirali zarađujući lep profit. Našid je posle smene 2012 uhapšen.

Naravno Otpor je delovao uvek u zemljama čije su vlasti bile problematične sa stanovništa interesa SAD, tako da je svoje franšize dobijao u Belorusiji, Ukrajini, Venecueli, Libanu ili Egiptu. Čitavo Arapsko proleće može se tumačiti kao deo talasa obojenih revolucija sa sve duhom Otpora. No Otpora nikako nije bilo u Saudijskoj Arabiji, Kataru, Emiratima ili bilo kom drugom savezniku Amerike makoliko autoritaran on bio.

U Srbiji pristojan patriotski svet, čitavu priču o Otporu doživljava kao veliku srpsku sramotu. Činjenica da Beograd predstavlja bazu za destabilizaciju nama prijateljskih zemalja kao što su Rusija, Belorusija ili Ukrajina, posledica je upravo činjenice da je Srbija zemlja koju su i otporaši 2000. doveli direktno pod zapadnu okupaciju.

Piše: Miša Đurković

Originalno objavljeno na 
http://www.iarex.ru/articles/44246.html