Otvara se srpski Kulturni centar u Moskvi početkom 2020. godine
1 min read
Ministar kulture u vladi Srbije Vladan Vukosavljević
Potpuno je apsurdno i nelogično da Srbija koja ima svoje tektonske, kulturološke, istorijske veze i bliskost po različitim osnovama sa Ruskom Federacijom, nema svoj Kulturni centar u takvoj kulturnoj prestonici kao što je Moskva, izjavio je ministar Vukosavljević za Sputnjik.
Dodao je i da vjeruje da bi naredna godina trebalo da otpočne sa otvorenim srpskim Kulturnim centrom u Moskvi.
Koliko je vijest da je ruska Vlada odobrila sporazum o otvaranju KC Srbije u ruskoj prestonici strateški korak u prezentovanju dometa nacionalne kulture, svjedoči i podatak da smo za razliku od kulturne politike najvećeg broja evropskih zemalja decenijama imali jedan jedini Kulturni centar — u Parizu. Stanje se promijenilo otvaranjem KC u Pekingu, a prema uvjeravanjima ministra Vukosavljevića, prezentacija srpske kulture neće se zaustaviti na otvaranju KC u Moskvi, prenosi Sputnjik.
„Ono što je bilo propuštano decenijama, sada mora da se u brzom tempu intenzivnim radom nadoknadi. Najavili smo da je naš interes da posle Pekinga otvorimo Kulturni centar u Moskvi, a posle Moskve u Berlinu. U međuvremenu je iskrsla dobra mogućnost da otvorimo i Kulturni centar u Londonu. Očekujemo — to je okolnost koja se naglo ukazala zbog oslobađanja nekog prostora — da će i KC u Londonu biti otvoren do kraja godine“, kaže ministar.
A kada je o prostoru moskovskog Kulturnog centra riječ, on će u što kraćem roku biti odabran i nalaziće se u dobrom dijelu Moskve:
„U ovom trenutku fizički prostor nije određen. Prvo moramo da stvorimo pravnu pretpostavku, mada je ona praktično odlukom ruske Vlade stvorena, da SKC bude u adekvatnom prostoru. A gde će to tačno biti — tehnički je deo posla i predstavlja manji deo problema. To mora da bude u jako dobrom delu Moskve. Nastojaćemo da bude pristupačan, na važnom i prepoznatljivom mestu, da bude izložen pažnji i ruske i brojne međunarodne publike. Ono što je važno, jeste da SKC vrši svoju kulturnu misiju, da se prikazuju bogati sadržaji i programi u predstavljanju našeg kulturnog nasleđa i savremenog stvaralaštva. Jednostavno, grozničavo očekujemo taj događaj, budući da smo decenijama kaskali za susednim zemljama“, objašnjava ministar Vukosavljević.
Na pitanje da li Rusi osnivaju novi centar nauke i kulture u Beogradu ili je riječ o već postojećem Ruskom domu, ministar objašnjava da se praktično samo stvari dovode u formalno-pravno saglasje.
Ruski dom ovdje funkcioniše kao ruski kulturni centar, on je utkan u društveno i kulturološko tkivo i Beograda i Srbije, ali ono što zakoni i pravne procedure nalažu, to je da se u pravnom svijetu formalno formira kao Kulturni centar. Dakle, to će biti Ruski dom koji sada formalno nije Kulturni centar. Ovo su suptilne pravne finese koje na nivou država treba regulisati u skladu sa zakonima, pravnim nazivima, u skladu sa statusom zaposlenih u tim centrima. Ali, to je forma. Smisao je pogođen.
Ocjenjujući koliko pomješane nadležnosti dva ministarstva — kulture i spoljnih poslova, kada je o kulturnim centrima riječ, mogu da utiču na kvalitet predstavljanja naše kulture pred ruskom publikom, ministar Vukosavljević, uz uvjerenje da bez sumnje možemo da odgovorimo najvišim standardima u prezentaciji nacionalne kulture, napominje da bi se i tu mogle očekivati neke promjene.
„Razgovarali smo sa predstavnicima Ministarstva spoljnih poslova. Sadašnja nadležnost je takva da je sve što je vezano za rad kulturno-informativnih centara u inostranstvu u isključivoj nadležnosti MIP-a, dok Ministarstvo kulture predlaže i šalje programe. Ta dvostrukost nadležnosti nije generalno dobra i ja sam sa ministrom Dačićem razgovarao o istraživanju mogućnosti da nadležnosti kulturnih centara u svetu — i ovih sada i onih koji će biti otvoreni — pripadnu Ministarstvu kulture. Dobili smo ohrabrujuće nagoveštaje da oni stoje na sličnim stanovištima“, kaže ministar Vukosavljević.
