Отворено писмо ратног комаданта начелнику Фоче

Пише: Бране Ћосовић Ћоса

Начелнику Радисаву Машићу,

Драги пријатељу наздравље ти Свети Никола Чудотворац, наш велики заштитник и савезник и Теби и свим грађанима Фоче и наше Републике Српске!

Увијек у оваквим званичним обраћањима, имам дилему, којим придјевом да ословим саговорника, прије свега што дуго памтим, а памћење је у овом времену општег заборављања лош савезник непожељан попут незгодног свједока. Надам се да су наша сјећања на оне судбоносне тренутке које си марљиво снимао новинарским диктафоном, много упечатљивија и јача од нечијег наума да се све поништи и заборави на штету свих који су крварили и положили животе, али прије свега на штету истине.

Данас је, драги Радисаве, 27 година од крвавих борби за одбрану Фоче. Драме са једним чином: Опстати или нестати?! Бити или не бити!
Стога те као начелника свог родног града који сам бранио са саборцима морам подсјетити да је заборављање исто што изумирање, да је непомињање жртава њихово поновно страдање, да маћехински однос према браниоцима води у нестајање Републике Српске.

Драги Начелниче, не обраћа ти се Бране Ћосовић, један од команданата одбране Фоче већ ти кроз његова уста зборе сви они захваљујући којима данас има живих Срба у Фочи и што си већ два мандата на челу нашег града злочиначки разараног НАТО бомбама 1995 године.

Данас се српском народу спочитавају злочини, а заборављају се крваве славе, разорена огњишта, црни Божићи, масакрирани Васкрси…

На данашњи дан за славским трпезама, звјерски је уморено у Горњој Јошаници 56 мјештана, беспомоћних са славским колачем у рукама. Међу њима 21 жена и троје дјеце. Са лица земље је нестало десет засеока. Ко је одговарао за тај и многе злочине муслиманских снага. Крвава Дрина је текла 1992 као и 1942 године када су снаге Југословенске војске у отаџбини под командом мајора Павла Ђуришића спријечиле помор српског живља у Горњем Подрињу. И то је прећутано као што се данас прећуткује жртва свих нас бранитеља свог града, својих огњишта и народа три пута разапињаног у само једном вијеку.

Свјесни смо да је ово далеко од наших стремљења о праведној држави без дискриминације и криминала, али се надам да жртве нијесу биле узалудне без обзира што смо са јавне сцене склоњени сви ми чија снага, знање и ауторитет не би дозволили овако обогаљивање и раслојавање друштва.

Увјерен да ћеш као свједок многих витешких догађаја смоћи снаге да се одупреш тренду амнезије и маргинализације вредности за које смо гинули најсрдачније те поздрављам, молећи се Светом Николају да нас сабере и уразуми!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: