Овај свет је подељен оштро на два дела. На будале и оне који трпе

Пише: Јово Пејовић

Када су кренули разговори око формирања извршне власти у Подгорици, један број мојих пријатеља ме је питао хоће ли се те ноћи договорити ко ће бити градоначелник. Иако нијесам права адреса за давање одговора на таква питања, одговорио сам да на локалном нивоу локални политичари само фингирају преговоре, а главни играчи на државном нивоу иза кулиса и далеко од очију јавности тврде пазар, водећи рачуна да он буде у складу са интересима њихових ментора. Платформе, резолуције, програми па чак и закони, не доносе се да би се примењивали или мијењали стање и правила, већ искључиво да би се трасирао пут до фотеља. Зато је све на политичкој сцени Црне Горе неискрено, подмукло и покварено да се поштен грађанин у таквом амбијенту осјећа немоћним. Нема искрености ни међу онима који сједе на истој страни стола, ако је спорна било која очекивана фотеља. Све се може ставити по страни – и програм и идеологија, само да се сачува лични интерес. Искрен човјек каже оно што мисли, лажов оно што сви желе да чују. Зато је искрен и поштен човјек обично сам, а лажов окружен великим бројем присталица. У свом познатом монологу у филму Балканска правила легендарни глумац Бата Стојковић на генијалн начин описује менталитет нашег човјека: „Овај свет је подељен оштро на два дела. На будале и оне који трпе. Пуно је будала овде и лаковерних људи које је лако купити и још лакше завести. Ти “ домаћини“ мисле да је њима дато да потроше, као своје, све време једног народа, као да иза њих, више ништа не може да се догоди. А овај простор је шкрт када треба изнедрити човека са мисијом. Човека даровитог, који може да види макар један век унапред. Зато се овде стално страда. Живи се стихијски, примитивно и сви непрестано страдамо.“ Чини се да нашим страдањима нема краја. Када слушамо у парламенту и јавним дебатама политичаре како пјене, како се међусобно оптужују, како своје проблеме стављају испред интереса грађана и како се малограђански понашају, немам дилему да је алавост потиснула у други план мудрост и озбиљно угрозила све врлине и вриједности које смо вјековима његовали као животни компас, али и како се прелако политичари одричу оних вриједности на којима су добијали повјерење грађана да би задовољили личне амбиције.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: