Овако би изгледао почетак краја: Први пројектил би кренуо са Далеког истока, а 72 минута би нас дијелило од нуклеарне катастрофе

Сви знају да би нуклеарни рат био катастрофа. Док већина људи не жели ни да размишља о појединостима, Ени Џејкобсен, ауторка седам књига о осетљивој националној безбједносној теми, изнијела је у свом последњем дијелу како би изгледао глобални нуклеарни рат до у минут прецизности.

Џејкобсен је у књизи “Нуклеарни рат: Сценарио”, скицирала потенцијални свјетски нуклеарни сукоб током укупно 72 минуте колико би прошло од првог лансирања пројектила до краја свијета.

Књига је већ бестселер, пише “Политико”.

Да, њен сценарио је наравно фиктиван, али се истраживачки рад иза њега темељи на десетинама интервјуа и докумената – од којих су неки тек декласификовани – што му пружа чињеничну основу. Појавио се у вријеме кад су земље са највећим нуклеарним арсеналима у свету – САД и Русија – у жестоком сукобу око Украјине, кад водитељ руске државне телевизије каже да је сукоб између Русије и НАТО “неминован” а Савет за спољне односе игра сценарије у случају да Русија употријеби тактичко нуклеарно оружје у Украјини. А Иран је ближе нуклеарном оружју него икад прије.

Шта би се тачно догодило?

Ако одвраћање не би успјело, сценарио би, према Џејкобсен, био следећи:

Сјевернокорејски лидер лансирао би интерконтинентални балистички пројектил (ИЦБМ) на Пентагон, а потом балистички пројектил лансиран из подморнице на нуклеарни реактор у Калифорнији – како објашњава “Политико” чисто ради илустрације шта би “луди лидер” са атомским оружјем могао да уради.

Узнемирени предсједник има свега шест да одлучи о одговору, док се евакуише из Беле куће а војска га притиска да лансира америчке ИЦБМ на све 82 сјевернокорејске мете релевантне за нуклеарне и војне снаге и руководство земље. Ти пројектили морају да прелете Русију, чије их руководство уочи, претпоставе да је њихова земља под нападом – њихови предсједници не могу да се добију на телефон – и шаљу салву назад у другом правцу, све док 72 минуте касније три државе са нуклеарним оружјем не побију милијарде људи, док остатак гладује на затрованој планети гдје се сунце више не помаља, а биљке више не расту.

Неки научници – посебно међу онима који фаворизују велике нуклеарне арсенале као најбоље средство за одвраћање од напада истим оружјем – критиковали су неке од претпоставки које је изнела Џејкобсен.

САД не би морале да се уплићу у погрешне руске процене са прелетањем својих ракета преко Русије кад имају подморнице са којих се лансирају балистички пројектили у Пацифику. Јавни извори указују да је оквир од шест минута за одговор предсједника и даље у складу са оним што је Роналд Реган приметио у својим мемоарима. Али, то претпоставља да је он увучен у политику “лансирања након упозорења” (тј. чим се детектује надолазећи непријатељски пројектил), а како указује “Политико”, предсједник би такође могао просто да одлучи да не одговори нуклеарним оружјем.

Зашто би Сјеверна Кореја ударила са двије а САД узвратиле са 80 ракета?
Џејкобсен је указала на речи генерала Џона Хајтена, бившег команданта СТРАТЦОМ-а, у интервјуу за Си-Ен-Ен.

– Генерал Хајтен је рекао за записник, говорећи скоро директно Сјеверној Кореји:

“Ако неко лансира нуклеарно оружје на нас, ми га лансирамо назад на њих. Они лансирају два, ми лансирамо два”.

Преминули ракетар др Брус Блер, који је постао један од светских стручњака за системе нуклеарне команде и контроле… објаснио је у својој монографији, што цитирам у својој књизи, да је далеко вјероватније да ће Америка, ако Сјеверна Кореја погоди САД са једним пројектилом, послати 82 заузврат.

Монографија говори о 80 “циљаних тачака” релевантних за сјевернокорејске нуклеарне и друге војне снаге као и њено руководство, али такође указује да би “постепени и флексибилни удари” били могући. Џејкобсен је рекла да се ослањала и на друге изворе како би подржала претпоставку да би САД напале све те мете.

– Све што сам урадила је да сам повезала сценарио из јавних извора о којем су размишљали стручњаци који су деценијама посвећивали своју интелектуалну снагу овим питањима – додала је она.

Зашто би САД ризиковале прелијетањем пројектила преко Русије кад имају подморницу у Пацифику?

Џејкобсен је рекла да је исто питање и сама поставила бројним људима, а да је најмоћнији одговор дошао од бившег министра одбране Лиона Панете, преноси Борба.

– (Рекао је) “Не размишља се много о томе ко би још, дођавола, могао да размишља о томе шта да уради… у времену као што је ово” – навела је ауторка.

Зашто баш шест минута за одговор?
Док се то помиње у Регановим мемоарима, питање је да ли и даље важи.

– Видјећете да неки помињу 15 минута, други око 10… Да ли предсједник заиста има оквир од шест минута, или је то седам или 12 или 15 минута? Хиљаде људи ће расправљати о томе на “Редиту”. Предлажем да само погледате председника Регана, који је један од јединствених извора које имамо гдје се прави председник САД односи на тај рок као “сулуд”. А нико ми није дао никакве индикације да се то промијенило у последњих 40 година – рекла је Џејкобсен.

– А како би и могло? Тајминг се није променио… Потребно је 26 минута и 40 секунди да балистички пројектил стигне од лансирне рампе у Русији до источне обале САД. То је важило 1959-60. кад је Херб Јорк (нуклеарни физичар и бивши научник Пентагона) први урадио анализу и важи и данас. Технологија балистичких пројектила није променила законе гравитације. Шта год да урадите, то је и даље тај рок за лансирање на вашу мету. Пјонгјанг је на 33 минуте, јер је мало другачији географски – објаснила је ауторка.

“Подморнице још смртоносније”

Подморнице би можда купиле САД још мало времена, а Џејкобсен истиче да су оне “заправо још смртоносније”.

– Зато их зовемо “слушкињама апокалипсе”. Оно што сам научила током свог извјештавања о фаталности и брзини подморница је ужасно и депресивно. Подморнице могу да се пришуњају – и то су радиле – на свега неколико стотина километара и од источне и од западне обале САД. говорим о руским и кинеским подморницама, што значи да ако би лансирале балистичке пројектиле они би стигли до било које мете за 10 минута. Ово није моја спекулација. Веома риједак документ који сам репродуковала у књизи био је захтјев за буџет Министарства одбране Конгресу из 2021. Одатле долази мапа која нам показује колико се само те подморнице приближавају – рекла је Џејкобсен.

Шта је са одвраћањем?

Одвраћање је функционисало 70 година, али да ли би могло да одржи још толико?

– Неки људи кажу да смо у експерименту који траје 79 година. Кад сам почела да пишем књигу, није било рата у Украјини, нити тако невероватно крхких ситуација које се одвијају широм глобуса. Зато је ово несигурно вријеме и надам се да ће моја књига и људи који је читају допринијети безбједној будућности овог чудног 79-годишњег експеримента – закључила је Џејкобсен.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: