Ово је десет најсуровијих терориста ОВК — због њих се још тресе Космет

Пише: Бранкица Ристић

Списак злодела које су ОВК припадници починили на Косову и Метохији против српског становништва је превише дугачак, а актери тих дела су и дан-данас не само слободни људи, већ и на високим позицијама у косовској власти.

Уз већ позната имена терориста ОВК који су на Косову и Метохији учествовали у протеривању, киднаповању и убијању Срба, као што су Хашим Тачи, Рамуш Харадинај, Кадри Весељи, Даут Харадинај, Агим Чеку, Азем Суља, Џавит Халити, Адем Грабовци… додајемо још нека од имена припадника ОВК, који су били „десна рука“ вођа ове терористичке организације током рата деведесетих.

Они би могли да дођу под удар Специјалног суда који је формиран на Косову.

Хашим Тачи „Змија“ — Дреничка група

Хашим Тачи од 1992. године слови за једног од најзаслужнијих за стварање Ослободилачке војске Косова. Према подацима МУП-а Србије, у више од 1.800 оружаних напада јединица и „тројки“ ОВК током деведесетих убијено је 364, а рањено 605 особа. Окружни суд у Приштини је 11. јула 1997. године Тачија прогласио кривим и у одсуству осудио на 10 година затвора. По тој пресуди, Тачи је на подручју Србије формирао непријатељско терористичко удружење, као део ОВК.

Суд је утврдио да је Тачи био међу организаторима напада на објекте, возила и припаднике полиције, војске и избегличке кампове 1993. године на подручју Глоговца, у којима су убијена четири и рањена три полицајца, док је покушано убиство још 16 људи. Међународна потерница за Тачијем је у тајности укинута, а да никада није обелодањено зашто и на чији захтев.

Тачи је остао недодирљив и када је априла 2008. године бивши главни тужилац Хашког трибунала Карла дел Понте у својој књизи „Лов: Ја и ратни злочинци“ обелоданила да је више од 300 Срба и мањи број Албанаца, које је заробила или отела ОВК, одведено на север Албаније, где су убијани ради трговине органима. Тек тада је светска јавност сазнала да су истражитељи Хашког тужилаштва 13. јануара 2005. године покренули истрагу под називом „Дон Кихот“ и прикупили доказе који указују да су жртвама органи вађени у „Жутој кући“, 15 километара од места Бурељ, али је део доказа годину дана касније уништен, а истрага никада није доведена до краја. На иницијативу српског тужилаштва, Савет Европе је у другој половини 2008. године одлучио да испита наводе Карле дел Понте, а специјални известилац Дик Марти је 16. децембра 2010. године Савету Европе поднео извештај у којем је Тачи означен као шеф мафијашке групе одговорне за трговину оружјем, дрогом и људским органима. Један од главних доказа јесте видео-снимак из логора у Ликовцу, на коме се, поред припадника његове „Дреничке групе“, виде и четворица киднапованих Срба с Косова.

Рамуш Харадинај — вођа групе „Дукађини“

Рамуш Харадинај је бивши вођа ОВК. У Албанији је 1996. године завршио обуку и учествовао у стварању терористичких база у градовима Кукс (Кукеш) на северу Албаније и Тропоја. На Космет је ушао илегално, а трајно се вратио средином 1997. године, када је с браћом Даутом и Шкељзеном организовао терористичке нападе на полицију широм Метохије. У априлу 1998. године постао је један од регионалних команданата ОВК. На његову иницијативу у Глођану је формирана специјална јединица „Црни орлови“ у оквиру ОВК, којој се приписује одговорност за мучења и убијања више десетина српских цивила, чија су тела нађена у Радоњићком језеру и по сеоским бунарима у општини Дечани.

Оптужен је за масовно убиство Срба на подручју Глођана, где је у лето 1998. године на пољопривредној плантажи нађено више од 20 лешева. Хашки трибунал је против Харадинаја подигао две оптужнице — 2005. и 2012. године за злочине против човечности и кршење закона и обичаја ратовања, на основу индивидуалне кривичне одговорности, али је у оба случаја ослобођен.

Назим Ајети — „Црвена рука“

У ОВК ступа 1998. године и био је задужен за чишћење Подујева од Срба. Осуђен је на седам година затвора. Учествовао је са братом Авнијем у формирању Ослободилачке војске Бујановац, Прешево Медвеђа и на душу му се ставља паљење, протеривање и силовање грађана српске националности.

Хусини Ахмети — „141. бригада ОВК“

Борио се у рату у БиХ, а на Косову и Метохији био је од 1998. године задужен за територију Косовске Митровице. Окривљен је за више десетина киднаповања Срба која ни до данас нису пронађени. Највећи број киднапованих је из села Пантина, а терети се и за убиство 12 припадника Војске Југославије.

Идриз Баљај — „Тогер“ „Црни Орлови“

Део је Харадинајеве групе, а терети се да је ликвидирао 11 грађана, чија су тела касније нађена у реци Бистрици. Он је поред ликвидације и прогона Срба имао и задатак да се бави нелојалним Албанцима, па је тако директно наредио или извршио убиство и више десетина својих сународника.

Сокољ Башота

Његово учешће у ОВК везује се за садању са Тачијем, а био је задужен за Ораховац, Дреницу и српска села у овом региону. Директно је учествовао у киднаповању Србина Десимира Јефтића из Звечана и убиство Ђорђа Белића, због чега је против њега и подигнута оптужница. После рата обављао је дужност министра за рад и социјална питања у тадашњој привременој влади.

Рустем Бериша

Суд га сматра одговорним за 26 убистава и 77 отмица, као и за организовање и управљање затворима организованим на територији Ораховца и Призрена. Учествовао је у нападу на караулу ВЈ на Кошарама, а према сведоцима 1999. године лично је ликвидирао неколико српских војника, због чега је и подигнута оптужница против њега. Последње радно место му је директор Косовског заштитног корпуса.

Рам Буја

Био је задужен у оквиру ОВК за киднаповање српских полицајаца и војника, као и за насилно исељавање Срба из подручја Липљана. Он је уз Тачија био и члан приштинске делегације у Рамбујеу, а против њега никада није подигнута оптужница, јер није било сведока.

Саљи Бериша

Бивши официр ЈНА био је задужен за обуку ОВК терориста у камповима у Албанији, а затим и на Косову. Терети се за убиство 16 Срба и киднаповање 14 припадника српске војске. Сматра се да је директно по наређењу Хашима Тачија убио Екрема Реџу — команданта „Дринија“, који је убијен испред своје куће под мистериозним околностима у мају 2000. године. У време рата био је задужен за зону Паштрик. Под својом командом имао је више од 10.000 војника, и био је директна претња Тачијевом утицају.

Скендер Весељи „Били“

Био је задужен за унутрашње обезбеђење ОВК команданата. У селу Злаш у подрумима обичних кућа формирао је затворе у којима је злостављао непослушне Албанце и отете Србе. Осим овога, био је задужен за организовање терористичких напада широм Косова. Иначе је члан породице Кадија Весељија, који је такође био један од команданата ОВК.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: