Palalić za farodiroma.it: U istoriji moderne Srbije 15. februar je poseban dan

Piše: Jovan Palalić, poslanik u Skupštini Srbije i predsednik parlamentarne grupe prijateljstva Srbije i Italije za farodiroma.it

U istoriji moderne Srbije 15. februar je poseban dan.
Kroz velike događaje koji su se početkom devetnaestog veka upravo zbili tog datuma sadržan je sav identitet moderne Srpske nacije.
Velika revolucija i ustanak iz 1804. godine protiv viševekovne turske okupacije imali su za cilj ostvarenje nacionalne slobode i nezavisne države, ali i stvaranje uslova da budemo prva zemlja posle Francuske koja je ukinula feudalizam.

U već slobodnoj Srbiji, tri decenije kasnije, 15. februara 1835. godine doneli smo jedan od najliberalnijih i najdemokratskiijih ustava tog vremena u Evropi ,kako bismo nepovratno utvrdili pravac razvoja Srbije kao nezavisne, moderne, evropske pravne države slobodnih građana i tržišne privrede.

Zbog toga je ovaj datum kroz dve velike bitke, jedne oružane i druge pravne čvrsto oblikovao najveću vrednost Srpskog naroda – slobodu.
Srbin ne može da zamisli svoje postojanje bez slobodne i nezavisne države, niti bez lične slobode i sebe kao neponovljive i dostojanstvene ličnosti.

Zbog toga su Srbi vodili tolike ratove protiv raznih agresora da bi sačuvali svoju nezavisnu državu, ali su imali mnogo i unutrašnjih revolucija, kad god bi neki vladar ili vlast pokušali da ukinu pravo na slobodan i dostojanstven život građana.
Takođe, ovi veliki događaji na isti datum samo su potvrdili istorijsku političku, vrednosnu i kulturnu orijentisanost nacije ka pripadništvu Evropi i evropskom hrišćanskom civilizacijskom krugu.

Jer, sloboda i slodan čovek su najvažnije vrednosti svih Evropljana, naš zajednički identitet formiran hrišćanstvom kroz vekove.
Tokom dugog perioda turske okupacije i nakon sticanja slobode, naši najveći nacionalni umovi školovali su se u Evropi kako bi Srbiju u pogodnom času vratili na istorijski evropski put, na kojem se nalazila od početka svog nastanka u ranom srednjem veku, i čiji je evropski i hrišćanski identitet potvrđivan i kroz velike bitke za Evropu, poput one kosovske iz 1389. godine.

I u današnjem vremenu Srbija ostaje privržena tim velikim idealima 15. februara.

U složenim uslovima regionalne i evropske politike želimo da održimo suvereno pravo da sami vodimo svoju politiku, rukovodeći se isključivo nacionalnim interesima.
Ostvarujemo saradnju sa svim partnerima i na Zapadu i na Istoku da bi ovaj prostor državne slobode bio sačuvan, a građani u ekonomski razvijenoj modernoj državi mogli biti istinski slobodni.

Na Zapadu nam zameraju što imamo dobre političke i ekonomske odnose sa Rusijom i Kinom, a na Istoku što smo previše Evropljani i težimo članstvu u Evropskoj Uniji.

Mi poštujemo sve naše partnere i poštujemo njihov stav,ali jedino što je nama merodavno za politiku koju vodimo su slobodna i nezavisna Srbija, zadovoljni i slobodni srpski građani i bezbednost Srba na Balkanu.
Često nam govore da nismo uvek racionalni ,i da se vide paradoksi u našem sistemu vrednosti. Mnogi ne umeju da razumeju tolike žrtve i tolika stradanja kroz vekove, i po njima preteran uticaj istorije na život ne samo nacije, već i porodice pa i pojedinaca.

Sve to što se nekada ne može pojmiti kod naših prijatelja ni na Zapadu ni na Istoku je shvatanje slobode kao zaveštanja svih generacija Srba, a žrtva podneta za slobodu ostaje obaveza i primer za one generacije koje tek dolaze.

Sloboda se kod Srba čuva delanjem u životu, kao primerom, jer se ima jaka svest da će se primer slediti.
Zbog toga su sve nacionalne generacije povezane, i zbog toga istorija, kao nauka o uzorima u borbi za slobodu ima tako važnu ulogu u narodu.

I zboga toga 15. februar kao dan proslave slobodne države i slobodnih građana nije samo obično podsećanje na događaje u istoriji, već istinski vodič kroz život sadašnjih generacija Srba, sa trajnim nacionalnom zavetom da sloboda nema nikakvu cenu.