Пале маске: И Рио Тинто у бици добра и зла

Пише: Мишо Вујовић

“Живот је маскенбал”, каже песма коју сам живот потврђује. Бал под маскама, новим или офуцаним, платненим, гуменим, пластичним….
Са образинама се људи роде, живе, стварају, путују, обављају значајне дужности, спремни да рескирају сопствени живот, а немају куражи да скину маску и завире у оно што маска покрива,али се и те како разазнаје као прљави трагови човека на белом снегу.
Маске су постале незаобилазан предмет за лице. Некада се под маском скривала брука или ожиљак, мада људи нису покривали образ. Данас маскирају нос и уста, као заштита од вируса, док образ као морална категорија у ери доминације свињског карактера, лагано изумире.
“Што гузици треба, образу не смета”, вајка се наш народ.
Са маском или пеленама, сасвим је свеједно. Мада је и са маскама све огољено, осим господе чији део опреме чине чарапе за главу.
“За мене нису криминалци пљачкаши банака већ оснивачи банака”, изјавио је у перо Емира Кустурице Хосе Мохика, бивши председник Уругваја. Човек без маске – празних џепова. Један од ретких неодметнутих политичара од народа. Мохика је одметник од политике. Од бахатости и богаћења. Од свега што савременог човека чини моћним и успешним.
Под маскама се скрива живот у снази или трагови снаге на издисају живота.
Заједничка су им, поквареност која ни на измаку не посустаје, лицемеран ум и непосустајање у пакости. Прецењивање противника као тактичка припрема својствено је слабим, потцењивање јаким. Моћ је слепо осиљено, сила на издисају, конфузна али прецизна и опрезна.
Е то је свет, нашминкан и маскиран али јебено суров за све оне неукалупњене у маску подаништва и лицемерја.
То лицемерје “уређеног” света насталог на хумкама урођеника почишћених дугим ножевима отпада прогнаног из утробе Европе данас се огледа у очима извесног Бена Ротенберга, тениског новинара и његових девијантних опсервација тениског мага Новака Ђоковића, чије умеће, харизма, ментална снага и надасве неустрашива одлучност да се не преда, свесно улазећи у ризик да буде поражен и повређен. ( погледајте ту софистиковану физиономију )
“Откровење” је изјава Надала да се без Ђоковића може те да му је дат велики публицитет. Отворени анимозитет према Новаку је показао и грчки тенисер Циципас изјавом да Ђоковић вакцинисане тенисере прави будалама. Немојмо преумити да је овог тенисера својевремено једини Новак заштитио у време напада због “пауза” за концентрисање и саветовање у тоалету.
Шта очекивати од власти Аустралије, које месецима због локдауна брутално пендрече грађане засипајући их сузавцима и гуменим мецима.
Познато нам је да, добро маскирана и још боље опремљена, полиција зна да и за свој рачун мало умеси масу. Зову то прекорачење силе.
“За добро народа”, вајкали су се комунисти. У њихово време су била ретка масовна пендречења, јер је ауторитет индивидуалног пендрека био неприкосновен у одржавању јавног реда и мира.
Страст са којом наступа аустралијска полиција према сопственим грађанима, гневним због сталног затварања и строгих мера без ефекта, граничи се са чуварима гулага и комунистичких казамата попут Голог отока – симбола ломљења духа и достојанства неистомишљеницима.
У таквим околностима, под претњама званичника попут Скота (име му је “библијско”) Морисона и његових медија чија мисија коректног информисања се свела на поруке са насловних стране “Напоље, Новаче”, оправдана је зебња да је први тенисер света у опасности те да може бити повређен у казамату где ће га сместити током ове фарсе зване суђење.
Премијер Аустралије има и додатни мотив да протера Новака Ђоковића!? Скот је по тврдњама неких медија веома близак са компанијом Рио Тимто, због које је последњих недеља Србија на ногама. Ако је ова злогласна компанија заиста умешана у Ђоковићев изгон са континента кенгура, епилог је јасан.
Пресуда судије Кеј да врати Новаку визу, опозвана политичком одлуком министра Алекса Хока да је поново одузме и баци под ноге правосудни систем своје земље, само потврђује процене многих да је у све укључена дубока држава из чијих лабараторија се искрао овај фантомски вирус са неколико десетина мутаната.
У страху да Ђоковић не постане симбол антиваксерског света као личност са великим ауторитетом у слободоумном свету на већ ућутканој планети. Пожутелој од лажи и обмана.
Напокон се гласнуо и министар спорта Вања Удовичић, који попут Шојића констатује да је разочаран.
У шта министре?
У фашизам? Реците да је ово фашизам. Званично! Да Новак игра под Америчком или Енглеском заставом, а могао је, Бела кућа и Бекингемска палата не би седели скрштених руку. Утицајни потомци усташа, балиста и осталих фашиста у Аустралији не седе скрштених руку.
Шта предузима влада у којој седиш, док хапсе најбољег светског спортисту и најбољег српског амбасадора не само спорта? Зашто се не уручи демарш Аустралијској амбасади или њихов амбасадор не прогласи персоним нон грата?
“Ово је фашизам”, како рече Маја Волк, министре.
Тортура над Новаком је терор над свима нама. Над целом слободоумном планетом чији је Новак амбасадор.
Данас је слободни свет стао уз Новака. Новакова борба је битка за све нас. Битка добра и зла. Коме ово не отвори очи, њему оне и не требају. Очи роба и очи слободног човека немају исти облик, боју, поглед, експозицију, фокус, бленду.
Избор је наш!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: