Паметна бројила се већ производе у Србији

Уговор о зајму за паметна бројила потписан прошле недеље између „Електродистрибуције Србије” и ЕБРД-а вредан 40 милиона, отворио је питање да ли ће четири домаће фирме овога пута моћи да учествују на тендеру. Или, ипак не. Односно, да ли ће услови новог, јавног позива бити такви да наша предузећа која се баве овим послом поново неће моћи ни да му привире као што је ранијих година био случај када је на ЕБРД тендеру француска фирма добила овај уносан посао. Међутим, он је пропао и уговор је раскинут 2016. године.

Српски произвођачи паметних бројила предузећа „Метер и контрол”, ЕВГ „Микроелектроника сител” и „Енел” одавно ове уређаје производе и извозе у регион, али и у Швајцарску и земље Европске уније, па зашто овај кредит не би и њима био од користи. Тим пре што би се на овај начин очувала домаћа радна места, порези и доприноси платили у земљи, оснажила домаћа привреда и ојачао извозни потенцијал земље. Дакле, корист би имала српска привреда што би требало да буде императив сваке државе, поготово у околностима пандемије.

Разлог због чега ни заједно ни појединачно ова четири произвођача пре седам година нису моглa да приђу тендеру, јесте то што је један од услова био да годишњи промет фирме буде између 30 и 40 милиона евра, што је за њих било тешко остварљиво и што их је аутоматски дисквалификовало.

Недавно потписан уговор са ЕБРД-ом је укупне вредности 80 милиона евра, али се 40 милиона сада издваја само за прву фазу која предвиђа замену 205.000 бројила, што је за српске компаније посао који, како кажу, могу лако да заврше, јер су им капацитети за производњу знатно већи. Прва А-1 фаза подразумева поред набавке и инсталацију система и софтвера што би требало да буде завршено до 2025. односно 2027. године, објаснио је директор пословног система „Електродистрибуције Србије” (ЕДС) Саша Стефановић приликом потписивања уговора.

Упитани да ли је тачно да се овај посао, како се спекулише, припрема за једну кинеску фирму и зар не би требало пружити шансу домаћој памети и производњи, јер мало која земља има четири произвођача бројила, у Министарству енергетике су за „Политику” одговорили : „Влада Србије је испреговарала овај кредит на захтев ’Електродистрибуције Србије’ – Београд. По одобрењу средстава, ЕДС ће набавку вршити у складу са законом.”

Игор Вујичић, директор фирме „Метер и контрол” каже за наш лист да је потпис уговора за финансирање набавке паметних бројила добра ствар. Домаћи произвођачи су већ реализовали два пројекта имплементације паметних бројила у Београду и Нишу. Они представљају темељ будућих пројеката. Очекујемо да ће ЕДС наставити са овом стратегијом, као што је то случај у осталим европским државама. Домаће фирме ће, уколико буде било могуће, сигурно учествовати на предстојећем ЕБРД тендеру.

– Паметна бројила не стижу у Србију, како су медији пренели вест о потписивању уговора са ЕБРД. Она су одавно овде и домаћи произвођачи могу да произведу и три пута по 205.000 бројила колико предвиђа ова прва фаза, тако да са стране капацитета и специфичности компоненти и стандарда који треба да буду испуњени у производњи нема никаквих препрека – објашњава он.

Ова фирма одавно извози бројила у земље Европске уније, али и у Швајцарску, Колумбију, на Блиски исток, што је довољан доказ о њиховом квалитету и капацитетима. Производња може да иде и до пола милиона бројила годишње.

Учешће на тендеру пријавиће и фирма ЕВГ која гарантује израду 205.000 бројила у задатом року, будући да су у међувремену проширивали капацитете производње.

– Ми смо и до сада сарађивали с ЕПС-ом на пројектима замене бројила и сматрамо се компетентним. Иначе њихова замена би према закону требало да се ради на сваких осам до дванаест година. У фазама, како би на ред дошла 3,2 милиона ових мерних уређаја. Ово би за нашу производњу, али и за Србију био добар посао, јер се ради на очувању домаће привреде. Желимо само да сви равноправно можемо да учествујемо на овом тендеру, али остаје да се виде услови. Ми континуирано улажемо у производњу, и гледамо да пратимо светске трендове у овој бранши, како бисмо остали конкурентни и овде и у иностранству – каже Ненад Николић, директор ове фирме.

Овај посао је утолико важнији ако се зна да Србија годишње прави губитке на мрежи и до 200 милиона евра што би увођењем паметних бројила требало да буде сведено на минимум. Очекује се да ће њиховом уградњом потрошња струје моћи да се очитава на даљину, а у сваком часу би био познат и квалитет и управљање потрошњом електричне енергије. Смањиће се крађа струје, али и грешке приликом очитавања.

Политика

Прочитајтњ ЈОШ:

Одан пријатељству са Србијом: Жан-Фредерик Поасон, лидер француских демохришћана и предсједнички кандидат, у енклавама на КиМ

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: