Пандемија лажних диплома – многи преко ноћи постали медицинске сестре и техничари

Само у Општој болници у Пљевљима, као средњи медицински кадар, ради 10 особа са завршеном Средњом школом “Доситеј Обрадовић” у Новом Саду и пет особа са Средњом школом Тутин. То се види из документације коју је Центар за истраживачко новинарство Црне Горе (ЦИН-ЦГ) добио по Закону о слободном приступу информацијама (СПИ) од те здравствене установе.

Средња школа Тутин је затворена у јулу 2019, само три године након оснивања, јер је утврђено да је незаконито организовала испите за доквалификацију и преквалификацију. Престанак рада наложило је српско Министарство просвјете након инспекцијског надзора. Доказано је и да су поједини писмени задаци ванредних ученика оцијењени, а да нијесу ни прегледани. Школа се, иначе, налазила у малом поткровљу једне куће у Тутину, на чијем су се првом спрату вршили технички прегледи аутомобила. Неке од диплома ове школе које имају запослени у Општој болници у Пљевљима издате су само неколико мјесеци прије њеног затварања. Нико, међутим, дипломе запослених у Пљевљима није провјеравао након што су српске просвјетне власти утврдиле незаконитости.

Средња школа “Доситеј Обрадовић” у Новом Саду помиње се у списима у великој истрази Тужилаштва Босне и Херцеговине (БиХ) и Државне агенције за истраге и заштиту (СИПА) 2023. године због незаконитог издавања и продаје диплома. Један од држављана БиХ, који је ухапшен у акцији ових босанско-херцеговачких институција, радио је као посредник за Средњу школу “Доситеј Обрадовић” у периоду од 2014. до 2023, када је, са запосленима у тој школи, проналазио кандидате на подручју БиХ који би купили дипломе које издаје та српска школска установа.

Колико је запослених који припадају медицинском кадру са средњом или вишом стручном спремом који у црногорском здравству раде са овим или сличним дипломама са проблематичних образовних институција, не зна се поуздано. ЦИН-ЦГ се обратио бројним јавним здравственим установама широм Црне Горе и од њих тражио да доставе образовне исправе медицинског кадра са средњом стручном спремом. Послије више мјесеци чекања, до објављивања овог текста, документацију су, осим Опште болнице у Пљевљима, доставили једино још Клиничко-болнички центар Котор и Специјална болница за ортопедију, неурохирургију и неурологију “Васо Ћуковић” у Рисну.

На основу те документације, ЦИН-ЦГ је могао да потврди да и у овим установама раде особе које имају дипломе затворене Средње школе Тутин – једна медицинска сестра у Клиничко-болничком центру Котор и један медицински техничар у болници “Васо Ћуковић”.

Све ове дипломе издате су у периоду од 2016. до 2022. године и признате су без проблема у Националном информационом центру Црне Горе (ЕНИЦ центру) који је задужен за признавање диплома из иностранства.

У Црној Гори, како је ЦИН-ЦГ раније објавио, има око 25 хиљада лажних диплома из разних области. Многе од тих диплома припадају запосленима у здравственом сектору, углавном медицинском кадру са средњом или вишом стручном спремом – медицинским техничарима и сестрама.

“Проблем лажних диплома указује да држава не контролише квалитет пружања здравствених услуга грађанима Црне Горе. Дакле, здравље грађана није приоритет. Држава је прећутно дозволила продукцију лажних диплома да би попунила недостајућа радна мјеста у здравственом систему и то презентовала као успјех”, каже за ЦИН-ЦГ предсједница Љекарске коморе Црне Горе (ЉКЦГ) Жанка Церовић.

Церовић сматра да је то показатељ друштвеног тренда фаворизовања политичке припадности у односу на знање и образовање.

“Дужи временски период политичка припадност је карта за запослење, а образовање и знање су у другом плану, па је диплома постала само ‘формални папир’ који је неопходно приложити приликом запошљавања”, наводи она.

“И у другим занимањима има лажних диплома, али је посебно опасно када их има у здравству, које подразумијева рад са људима, лијечења, операције, терапије, праћење пацијената… Посао здравствених радника је, прије свега, један хуман, али и одговоран и захтјеван посао, па би га морали обављати високо едуковани људи, који су прошли кроз године учења, усавршавања, специјализација”, истиче за ЦИН-ЦГ психолошкиња Стела Бурзановић и каже да све то може повећати неповјерење грађана у здравствени систем. Због незнања, тврди она, може доћи и до озбиљних грешака.

И из Националног удружења медицинских сестара и бабица Црне Горе (НУМСБЦГ) за ЦИН-ЦГ упозоравају да присуство лажних диплома код здравствених и гинеколошко-акушерских техничара који пружају услуге здравствене његе и бабињства доводи у питање сигурност пацијената и обезбјеђивање једнаке здравствене заштите у цијелој земљи.

До бума лажних диплома дошло током пандемије коронавируса

“Прво су двије хигијеничарке, једна из лабораторије, а друга са хируршког одјељења, напрасно почеле да раде и као медицинске сестре. Завршиле би своју стандардну смјену, а потом бисмо их видјели у бијелим мантилима”, каже за Центар за истраживачко новинарство Црне Горе (ЦИН-ЦГ) здравствени радник у једној здравственој установи на сјеверу Црне Горе, који је желио да остане анониман.

Проблем лажних диплома у болници гдје ради, наводи он, постао је видљив мало прије пандемије коронавируса. Он сматра да је због недостатка кадра, вирус довео и до пандемије лажних диплома.

“Пошто се ради о мањем граду гдје се сви познајемо, није било тешко схватити да се дешава нешто сумњиво. Брзо се прочуло гдје се могу набавити дипломе”.

Прво се, истиче ЦИН-ЦГ-ов саговорник, помињао Тутин, гдје се за одређену суму лако могла добити диплома потребна за посао медицинске сестре.

“Сада су, рецимо, ‘актуелне’ неке високе школе у Београду гдје се предавања организују викендом и гдје се одлази на ‘усавршавање’”.

ЦИН-ЦГ је за потребе овог истраживања спровео онлајн упитник, упућен медицинском особљу у приватном и јавном сектору здравственог система Црне Горе. Анкетирано је око 200 запослених у здравству.

Резултати су показали да скоро 50 одсто испитаника сумња да неко од његових колега и колегиница има лажну диплому – најчешће медицинско особље које ради са средњом стручном спремом, а рјеђе љекари.

Занимљиво је, међутим, да се у највећем броју случајева (чак 96 одсто) запослени у здравственом сектору ипак нијесу одлучили да сумњиве случајеве пријаве. У одговорима махом објашњавају да је разлог за то што не вјерују институцијама, као и што сматрају да је потребан системски одговор на овај проблем и да треба да га покрену управе здравствених институција.

“Медицинске сестре са лажним дипломама, рецимо, прво буду распоређене по амбулантама, јер ту немају контакт у продуженом трајању са пацијентом и стално су под љекарским надзором, па је могућност да направе кардиналну грешку мања”, наводи један испитаник који ради као љекар.

Након пар мјесеци, објашњава он, када “покупе искуство”, ове сестре почињу да раде на одјељењима по смјенама и ту настају озбиљни проблеми о којима се ћути.

“Јако је тешко и непријатно када морамо да мотримо на сваки њихов потез и поправљамо грешке које направе, почевши од неадекватног спремања терапије, давања погрешне терапије, неисправне употребе медицинске терминологије, па све до неваспитања према пацијентима или другим запосленим”, објашњава овај доктор.

Једна медицинска сестра истиче да је у установи гдје ради било и случајева да су њене колегинице са сумњивим дипломама припремале терапије на нестерилан начин.

“Толико о знању о, рецимо, опасностима од сепсе”, наводи ова испитаница.

Још један здравствени радник наводи да се дешавало да медицински техничари за које је упитно како су стекли дипломе пред пацијентима интравенске растворе зову “инфунзија”, а прелом костију, умјесто фрактура – фактура.

Здравствени радник са сјевера кога смо поменули раније тврди да су у стационару болнице гдје је запослен, а гдје су током пандемије били смјештени обољели од вируса ковид-19, радиле управо медицинске сестре са спорним дипломама.

“Замислите шта се може десити када неко са купљеном дипломом, без дана праксе, добије задатак да пружи кисеоничну потпору пацијентима”.

Церовић истиче да медицинске сестре и техничари, између осталог, морају да знају да адекватно дају терапију коју је преписао љекар, које терапије не смију да пружају истовремено, као и које нежељене ефекте у одређеним случајевима може имати пацијент усљед одређених терапијских дјеловања. Морају да познају медицинске процедуре, као и да препознају одређене симптоме код пацијената и, уколико је неопходно, да их одмах пријаве љекару.

“Ослањањући се на кадар са лажним дипломама наш здравствени систем значајно губи у квалитету пружања услуга”, наводи предсједница Љекарске коморе Црне Горе.

ЦИН-ЦГ је у току овог истраживања дошао и до диплома три запослене особе у Општој болници у Пљевљима које су се у јуну 2020, четири мјесеца од почетка пандемије, у Средњошколском центру Фоча у ентитету Босне и Херцеговине – Републици Српској, преквалификовале и тако добиле звање медицинског техничара. Преквалификацијом се, како ЦИН-ЦГ сазнаје од добро упућених извора, брзо и лако долазило до диплома потребних за звање медицинске сестре или техничара.

Церовић сматра да не треба дозволити никакве форме “преквалификовања” или стицања дипломе након три одласка у одговарајућу здравствену установу.

“Адекватно знање и образовање из области медцинске струке не може стећи ‘ванредно’. Треба разматрати само дипломе стечене у респектабилним здравстевним установама што многе државе и практикују и укинути могућност ванредног школовања за многе професије, а нарочито медицинске, као и прекинути са праксом, тј. могућностима преквалификације без адекватне редовне едукације”, наводи она.

Нико из Министарства здравља није члан радне групе која треба да испитује дипломе

Недавно је одржана прва сједница међуресорске радне групе коју је у мају 2024. основало Министарство просвјете, науке и иновација (МПНИ), а чија је сврха да предложи начин провјере образовних исправа стеченим на приватним и јавним образовним установама у иностранству. Договорено је да се донесе одлука о обустављању признавања образовних исправа стечених на оним установама које су под истрагом надлежних органа у државама гдје су основане – Србији, БиХ и Косову, одакле углавном и долази највећи број проблематичних диплома.

“Образовне установе за које је познато да издају сумњиве дипломе, као и оне против којих се воде разне кривичне истраге, треба хитно додатно провјеравати у процесу провјере диплома”, каже за ЦИН-ЦГ један од чланова ове групе и координатор Алтернативе Црне Горе, организације која годинама бори против лажних диплома, Зарија Павићевић.

Он ће тражити да се, уколико се пронађе неколико лажних диплома са исте адресе, све дипломе које је та образовна установа издала, а које су у Црној Гори признате, прогласе невалидним у читавој држави, а њихови власници процесуирани по аутоматизму.

Спорно је, ипак, што нико из Министарства здравља није члан радне групе МПНИ-а.

То је ЦИН-ЦГ-у потврђено из Министарства здравља, које тренутно спроводи поступак провјере диплома и увјерења свих запослених у том Владином ресору.

До сада су, тврде, преконтролисали 60 диплома у Министарству и све су, кажу, вјеродостојне. Углавном се ради о дипломама стеченим на образовним институцијама у Црној Гори.

“У току је и провјера образовних исправа свих запослених у јавним здравственим установама, а у случају да надлежни органи утврде да дипломе нијесу вјеродостојне, они ће бити санкционисани”, кажу још из Министарства здравља.

Из НУМСБЦГ-а истичу да до сада нијесу имали званичних информација и пријава случајева лажних диплома међу средњим медицинским кадром.

“Ради се о системском проблему у држави и то не само у здравственој заштити, већ и у другим професијама у Црној Гори. Квалитетно образовање медицинских сестара, бабица, здравствених и гинеколошко-акушерских техничара је од суштинског значаја за осигурање квалитета, безбједности пацијента и услуге засноване на знању и вјештинама”, наводе из овог удружења.

Објашњавају да признавање и контроле диплома у региону и Европи обично раде Коморе медицинских сестара, бабица, здравствених и гинеколошко-акушерских техничара.

Међутим, таква установа, чији је задатак да, између осталог, издаје и одузима лиценце за рад, води регистар издатих лиценци и доноси етички кодекс медицинских сестара, бабица и техничара и стара се о његовој примјени, још не постоји у нашој земљи.

Програмом приступања Црне Горе Европској унији и усклађивањем са Директивом о признавању стручних квалификација из 2013. године предвиђено је отварање Коморе за медицинске сестре, бабице, здравствене и акушерске техничаре Црне Горе. То је дефинисано и Законом о здравственој заштити, као и Законом о здравственој њези пацијената из 2010, у ком се чак наводи да ће се оснивање ове коморе извршити у року од шест мјесеци од ступања на снагу тог закона.

И у Стратегији развоја здравства за период од 2023. до 2027. године као један од циљева наводи се отварање овакве коморе.

“Формирањем Коморе медицинских сестара многа питања у вези са лажним дипломама у овој области могу се адекватно ријешити. Издавањем лиценци Комора медицинских сестара би могла да да значајан допринос у провјери диплома за рад средње и вишег медицинског кадра. То управо ради Љекарска комора Црне Горе која озбиљно контролише документацију за сваку издату лиценцу, тј. дозволу за рад за све љекара у Црној Гори”, истиче Церовић.

Велики допринос, према њеном мишљењу, мора да да и здравствена инспекција која би свој посао морала много озбиљније и са више знања да обавља.

“То данас није случај. Институције система морају да знање и образовање ставе испред политичке припадности, да успоставе строге критеријуме у дијелу провјере диплома стечених ван Црне Горе, као и да се пробни рад особа са овим дипломама озбиљније контролише”, напомиње она.

Више од пет година нема пресуда медицинском кадру због фалсификовања диплома

ЦИН-ЦГ је већ писао о механизмима које државне институције имају да преиспитују сумњиве дипломе, као и каква је до сада била пракса судова када је ријеч о овом кривичном дјелу уопште. Укратко – трговина лажним дипломама симболично је санкционисана.

Занимљиво је, међутим, да је ово истраживање показало да у црногорским судовима у периоду од 2018. до априла 2024. уопште није било пресуда које су се односиле на фалсификовање образовних исправа медицинског кадра, иако је у том периоду било кривичних пријава против медицинских радника. То је ЦИН-ЦГ-у потврђено из свих основних судова у земљи који су надлежни за ове случајеве.

Једину пресуду која се донекле тиче проблема лажирања диплома у здравственој струци донио је Основни суд у Подгорици у децембру 2018. жени која је те године Министарству просвјете предала на признавање лажну диплому Фармацеутског факултета у Београду. У пресуди у коју је ЦИН-ЦГ имао увид, не пише у које је сврхе она тражила признавање те дипломе. Добила је условну казну у трајању од двије године.

Подаци МПНИ показују да су од почетка 2024. поднијете само двије кривичне пријаве због сумње у фалсификовање образовне исправе потребне за посао медицинара. Ради се о двије кривичне пријаве које је менаџмент Опште болнице у Бијелом Пољу у марту 2024. поднио против двије медицинске сестре које су биле запослене у тој здравственој установи. У интерном поступку провјере образовних исправа свих запослених управа је посумњала у валидност диплома ове двије жене, а које је, наводно, издала Прва средња стручна школа Никшић.

ЦИН-ЦГ се обратио управама свих образовних установа у Црној Гори на којима се школује здравствени кадар и питао их да ли су информисани да је било лажирања диплома са неког од смјерова који постоје у тим школама или факултетима и да ли су пријавили те случајеве.

Осим из Прве средње стручне школе Никшић, која нам је потврдила да дипломе лажних медицинских сестара у болници у Бијелом Пољу нијесу биле валидне и да је против њих бјелопољско ОДТ поднијело оптужне предлоге, из већине образовних установа речено нам је да није било пријава.

Из Алтернативе Црне Горе су 2022. Основном државном тужилаштву (ОДТ) у Пљевљима поднијели кривичну пријаву против више од 50 медицинских радника који раде у различитим здравственим установама у том граду – Општој болници, Дому здравља и Дому старих… Из пљеваљског ОДТ-а су ЦИН-ЦГ-у казали само да је предмет још у фази извиђаја. На друга питања у вези са овим случајевима нијесу одговорили.

“Већ двије године се ништа не дешава, а све смо им дали на готово. Према нашим сазнањима, до сада су тужиоци само разговарали онима које смо пријавили и од њих су узете изјаве”, наводи Павићевић.

Он истиче да ће у наредном периоду наставити са подношењем кривичних пријава против десетина запослених у здравству.

“Тренутно анализирамо дипломе запослених у болницама у Никшићу, Беранама, Бару и Будви које смо добили од инсајдера”.

Крајем 2023. године у јавности је одјекнула вијест да је тадашња помоћница директора Института за јавно здравље Црне Горе (ИЈЗЦГ) Миљана Павличић више од 10 година радила и напредовала у служби са лажном дипломом Хемијског факултета Универзитета у Београду. Овај случај о коме су писале “Вијести” указао је на проблеме у сарадњи државних институција, будући да нико у установи гдје је Павличић радила, као ни у надлежним министарствима, наводно није знао да је њу, још почетком 2014, Основни суд у Подгорици условно казнио због кривичног дјела фалсификовања исправе.

Поред тога што је фалсификовала диплому, Павличић је фалсификовала и рјешење о нострификацији лажне дипломе, а за то кривично дјело, такође крајем 2023, пријавило је МПНИ.

Тадашњи директор ИЈЗЦГ-а Игор Галић је због свега овога поднио оставку, а дипломе запослених ИЈЗЦГ-а тренутно испитује МПНИ.

Кривични процес против Павличић још је у току.

Лажне дипломе глобални проблем

Бројни случајеви лажирања диплома медицинских сестара и техничара забиљежени су и широм свијета.

Један од запаженијих догодио се 2023. у Сједињеним Америчким Државама (САД), када је разоткривена компликована и координирана шема за продају на хиљаде лажних диплома и акредитација за медицинске сестре. Акција је обухватила пет држава: Флориду, Њујорк, Њу Џерси, Тексас и Делавер и за резултат је имала више од двије десетине кривичних оптужби за превару и завјеру против чак 25 особа. Фалсификоване дипломе акредитованих школа продавале су се “будућим медицинским сестрама”, како би им се помогло да заобиђу квалификационе услове неопходне за полагање испита за национални испит за медицинске сестре.

И у Индији је 2018. откривена велика мрежа која је продавала лажне дипломе за медицинске сестре и друге здравствене раднике. У Кенији и Пакистану су такође забиљежени случајеви медицинских сестара и других здравствених радника који су користили лажне дипломе за запошљавање.

Ови инциденти, међутим, довели су до побољшања регулације, надзора образовних институција, као и до лиценцирања здравствених радника, преноси РТНК.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: