Pandemije kao taktika za uspostavljanje totalitarnog svetskog poretka

Piše: Dragana Šubarević

Od osnivanja 1954. godine, godišnji sastanci Bilderberg grupe, koja je ime dobila po hotelu u Holandiji gde se prvi put sastala, kada je glavni cilj bio da se spreči još jedan svetski rat, predstavljaju forum za neformalne diskusije o važnim pitanjima i promovisanje dijaloga između Evrope i Severne Amerike.

Svake godine, oko 130 zvanica iz oblasti politike, vojske, tajnih službi, ekonomije, nauke, medija, akademske zajednice i plemstva iz Evrope i SAD bude pozvano da učestvuje na sastanku i raspravlja o aktuelnim temama.

Oko dve trećine učesnika obično dolazi iz Evrope, a ostatak iz Severne Amerike; jedna trećina je iz politike i vlade, a ostatak iz drugih oblasti.

Sastanak Bilderberg grupe se, po pravilu, održava na nekom skrovitom, dobro obezbeđenom mestu, ali se ni agenda, kao ni identitet govornika ili drugih učesnika ne otkrivaju unapred. Upravo zbog toga, ova okupljanja često izazivaju veliko interesovanje i epicentar su pokretanja različitih teorija zavere.

Zahvaljujući privatnoj prirodi sastanka, članovi učestvuju kao pojedinci, a ne u svom službenom svojstvu, i zbog toga nisu vezani konvencijama svoje funkcije ili unapred dogovorenim stavovima.

Nema detaljnog dnevnog reda, ne predlažu se rezolucije, ne održavaju se glasanja i ne izdaju saopštenja o politici.

Ovom klubu „vladara sveta” se pripisuju „zasluge” za osnivanje Evropske unije, za izbor Baraka Obame za predsednika SAD, kao i, prema nekim izvorima, za stvaranje zajedničke valute EU – evra.

Kao ključne ličnosti u Grupi spominju se Dejvid Rokfeler, koji je preminuo prošle godine i Henri Kisindžer, a ostatak članova se bira i poziva po trenutnoj aktuelnosti.

Ovo je treći put da je Španija izabrana za zemlju domaćina: prethodni sastanci održani su u La Toji (Galicija) 1989. i u Sitgesu (Katalonija) 2010.

Španska novinarka i autorka bestselera Kristina Martin Himenez, specijalizovala se za Klub Bilderberg i o tome je objavila nekoliko knjiga, a napisala je i doktorsku teza o Bilderbergu, koja je nagrađena sa počastima.

Kao stručnjak za geopolitiku, ona je analizirala manevre kontrole, manipulacije i propagande, sa istraživačkim fokusom na komunikaciju i strukture moći, navodi portal Epoha.

Pre četrnaest godina, u svojoj obimnoj knjizi „Gospodari sveta vrebaju”, koja je godinama bila cenzurisana u Španiji, identifikovala je „taktiku pandemija, klimatskih promena izazvanih čovekom i stvaranja veštačkih vođa kao sredstva uspostave totalitarnog svetskog poretka”.

Himenez smatra da se „pandemije” i klimatske promene kao posledica ljudskog ponašanja proglašavaju da bi se polarizovala društva, kriminalizovao i iskoristio primarni sektor (poljoprivreda, rudarstvo), zbunili mladi i napala porodica, koja se smatra primarnom strukturom moći svih kultura na zemlji.

Španski premijer Pedro Sančez će biti domaćin aktuelnog Bilderberg sastanka u Madridu 2024. Novinarka Himenez prognozira da će u fokusu foruma biti geopolitički konteksti, jer će ovu godinu obeležiti veliki broj izbora širom sveta.

Za članove Bilderberga od izuzetne važnosti su američki izbori, na kojima bivši predsednik Donald Tramp pokušava da se kandiduje uprkos svojoj upletenosti u nekoliko sudskih procesa, koji bi mogli da dovedu do njegove diskvalifikacije.

Osim toga, sastanak kluba održava se samo četiri dana pre izbora za Evropski parlament (6-9. juna). Ovo su još jedni ključni izbori za klub, da bi mogao da nastavi svoj „proces tihe invazije i osvajanja“ kroz sprovođenje Agende 2030 u svim evropskim zemljama.

Agenda 2030 je globalni sporazum kojim se utvrđuje univerzalni, sveobuhvatni program delovanja zemalja, uključujući i njihove nacionalne politike. Usvojena je na Sastanku na vrhu UN u septembru 2015, nakon trogodišnjeg procesa konsultacija,

Ambiciozna agenda, poznata i kao „Ciljevi održivog razvoja”, sastoji se od 17 ciljeva za iskorenjivanje siromaštva, zaštitu planete i obezbeđivanje mira i prosperiteta za sve ljude do 2030. godine.

Himenez očekuje da će u Madridu učestvovati brojni političari sa celog starog kontinenta, sa posebnim naglaskom na političare iz Ukrajine, Poljske, Mađarske i drugih zemalja bivše istočne Evrope.

Učesnici sastanka će navodno govoriti i o izborima u Kataloniji i raspravljati o događajima sa 77. Svetske zdravstvene skupštine, koja počinje 27. maja. Tamo zemlje članice Svetske zdravstvene organizacije odlučuju o konačnoj verziji globalnog sporazuma o pandemiji i međunarodnim zdravstvenim propisima.

Očekuje se da će Bilderberški klub preispitati koliko se napredovalo od Svetskog ekonomskog foruma u Davosu u januaru, identifikujući „dezinformacije” kao najveći globalni rizik u izbornim procesima, što je tema o kojoj se već govorilo na sastanku Bilderberga u Vašingtonu 2022, napominje portal Epoha.

Izvor: Politika Magazin/Nauka i kultura