Pariska železnička stanica postaće Đakometijev muzej

Mada je najpoznatiji po svojim upečatljivim skulpturama upadljivo izduženih formi i izraženih karakternih crta lica, a zbog čega je upamćen kao jedan od najvažnijih stvaralaca 20. veka, Alberto Đakometi (1901–1966) pored slikarstva bavio se i primenjenom umetnošću – pravio je i dekorativne predmete, među kojima su i lusteri. Jedan od njih, kako prenosi „Artnjuz”, nastao četrdesetih godina prošlog veka, naći će se narednog meseca na aukciji u „Kristiju” i procenjuje se da bi ovaj raritetan primerak mogao da postigne veću prodajnu cenu od one za koju je plaćen sličan njegov dekorativni predmet 2018, a koja je iznosila 9,3 miliona dolara.

Prema saznanjima „Gardijana”, luster je najverovatnije naručio u periodu između 1946. i 1947. Piter Votson, umetnikov prijatelj i kolekcionar, i on se nalazio od 1949. u kancelarijama „Horizonta”, njegovog žurnala posvećenog kulturi sve do gašenja lista, kada misteriozno pronalazi svoje ishodište u jednoj londonskoj antikvarnici. Tu ga je šezdesetih godina prošlog veka za svega 250 funti kupio Džon Krekston, engleski slikar, i odneo u svoj dom, gde se nalazio narednih pedesetak godina, sve do njegove smrti 2009.

Priča o Đakometijevim dekorativnim predmetima seže na početak 1929. godine. Tada su on i njegov brat Dijego počeli da proizvode predmete primenjene umetnosti i delove nameštaja kako bi zaradili novac za život. „Objekti me nisu ništa manje zanimali nego skulpture i to je tačka u kojoj se oni susreću”, zabeležene su Đakometijeve reči, a mediji dodaju i to da mu je saradnik na izradi ovih artefakta bio Žan-Mišel Frank, uticajni dizajner enterijera, i da je prodaja dobro išla, a da su se vesti o njima pojavljivale u „Vogu” i „Harpers bazaru”. Prema podacima koje je sa javnošću podelila Fondacija Đakometi iz Pariza, primerak iz ove storije potvrđen je kao autentičan 2021, čak je označen i kao jedan od najznačajnijih u tom domenu, a saopšteno je i da polovinu od svih predmeta primenjene umetnosti iz Đakometijevog opusa čine lusteri, lampe, podne lampe i zidni svećnjaci.

Ova fondacija najavila je i realizaciju važnog projekta – počevši od 2026. u nekadašnjoj železničkoj stanici „Gare des invalides” u Parizu, na obali Sene, koja bi trebalo da bude transformisana u njegov muzej, planirano je da se nađe i najveća kolekcija njegovih radova. Ovo zdanje, vlasništvo grada Pariza, koje spolja podseća na staklenik, sagrađeno je 1900. za potrebe Pariske izložbe i projektovao ga je Žist Liš, arhitekta koji je 1852. bio angažovan na renoviranju Jelisejske palate, da bi potom do 1935. bilo železnički čvor, a u posleratnim godinama bilo je znano kao ispostava „Er Fransa”. Prema rečima Katrin Granije, direktorke Đakometijevog instituta, koje prenosi „Gardijan”, polovina od njegovih 6.000 kvadratnih metara biće dragocen prostor u kojem će na adekvatan način moći da se prikaže 95 slika, 260 bronzanih skulptura, 550 odlivaka u gipsu i na hiljade crteža, kao i arhiva dokumenata i deo njegove biblioteke. Svi oni se za sada nalaze u zgradi ovog instituta, kući u art deko stilu, u 14. pariskom arondismanu, u blizini Đakometijevog studija na Monparnasu u kojem je umetnik živeo i stvarao 40 godina.

Inače, Đakometijeve skulpture važe za one koje su među najcenjenijim na tržištu umetničkih dela – bronza pod nazivom „Čovek koji pokazuje prstom” iz 1947. kupljena je 2015. za 141,3 miliona dolara i najskuplja je skulptura ikad prodata na aukciji, o čemu je naš list pisao.

Irvor: Sputnik