Partizan slavio u „Morači“: Po notama Pantera, Ledeja i Nanelija uzeli ključeve drugog mesta

Partizan je u 25. kolu ABA lige pobedio u Podgorici ekipu Budućnosti, a konačan rezultat 83:89 osamostalio je crno-bele na drugom mestu tabele regionalnog takmičenja. To znači, ako se ne dese velika iznenađenja u nastavku sezone, da će upravo u polufinalu Beograđani imati prednost domaćeg terena protiv Podgoričana.

Važnost utakmice iznedrila je istinski košarkaški spektakl, u kome su se najpre taktički nadmudrivali trener Andrej Žakelj i Željko Obradović, a pred kraj poluvremena u „revolveraški“ oračun krebuli sami akteri na parketu. Trojke su se ređale iz napada u napad, da se činilo kao da je moguća repriza onog čuvenog finala Kupa SR Jugoslavije za sezonu 1995/1996. Tada je Budućnost pobedila Partizan sa 126:115, a postigla je čak 20 trojki (najefikasniji je bio Dragan Vukčević sa 36 poena, Vlado Šćepanović je ubacio Partizanu 31, a Gavrilo Pajović 22). No, ova dalekometna rapsodija Podgoričana nije bila konstantna, već prosto „spektakularna u završnici druge deonice“, a daleko bolje je za tri poena šutirao gost iz Beograda.

Štaviše, u ujednačenom prvom poluvremenu, Obradovićeva ekipa je ubacila devet trojki iz 13 pokušaja – nestvarnih 69,2% (naspram odličnih, ali slabijih 6/14 – 42,9% Podgoričana) i samo je očajan šut za dva, od svega 33,3% uspešnosti sprečavao crno-bele da povremena vođstva pretvore u stalnija i osetnija.

Istini za volju, nije bilo ni lako crno-belima protiv raspoloženih Megija i bivšeg člana Beograđana, Nikole Tanaskovića, ali su razigrani kapiten Panter (13 poena, uz četiri asistencije), Ledej (11) i Naneli (devet poena) održavali egal situaciju na terenu i pored nešto konkretnije odbrane Budućnosti kada se radi o osvojenim loptama (4:2).

Povratak na parket posle velikog predaha doneo je za nijansu konkretniji Partizan, a upravo ta nijansa mu je omogućila seriju od 11:4 i vođstvo od sedam razlike koje je počelo da muči domaćine. Da nije bilo pomalo čudnih odluka sudija, poput nedosuđenog igranja nogom, crno-beli bi i ranije uvećali tu prednost, a za njih je bilo važnije da zadrže dobar nivo u odbrani. A kad u jednom napadu Budućnosti blokade ostvare i Doužer i Panter, onda se svakako „lakše diše“ – posmatrano iz crno-belog ugla.

Izvrsna odbrana gostiju preselila je nervozu sa gostujuće klupe na njihovu (u prvom poluvremenu je Obradović imao šta da zameri i Avramoviću i Smailagiću, u drugom je Rajt vikao sam na sebe izlazeći sa terena posle gubljenja lopte), no daleko od toga da je meč bio gotov.

Naprotiv.

Iako je domaća ekipa bila u konstantnom zaostaku, a početkom četvrte četvrtine i sa devet poena razlike (65:74), nije odsustajala. Kako su se tom neodustajanju pridodale izgubljene lopte crno-belih, Budućnost je prišla na samo „-2“ (74:76), ponadavši se da će u preostala četiri minuta preokrenuti rezultat.

Isprva joj to nije uspevalo za rukom, jer je Partizan pronalazio bolja rešenja, da bi se odlične minijature Kamenjaša, a i spektakularno zakucavanje Makundua (zakucavanje dok ga je faulirao Ledej) – „pobrinuli“ da rezultat bude 81:82 na minut i po do kraja.

Ledej je vratio +3, uprorni Flečer Megi pokazao da ume da postigne i dva poena, a ne samo trojke, pa je u poslednjih pola minuta Partizan ušao samo sa poenom prednosti. A onda je Zek Ledej, na oduševljenje svojih saigrača koji su ga grlili, ubacio trojku i krunisao izvrsnu partiju po povratku iz Sjedinjenih Američkih Država, gde je bio zbog smrti oca.

Bio je to koš za nedostižnu prednost crno-belih (83:87), što je bio preveliki zalogaj za borbenu, ali ipak zasluženo poraženu ekipu trenera Žakelja.

Novosti