Patrijarh Porfirije: Dvovekovna tradicija Letopisa Matice srpske velika čast i radost za svekoliko Srpstvo

Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije prisustvovao je 1. novembra 2024. godine u svečanoj dvorani Matice srpske u Novom Sadu otvaranju dvodnevnog naučnog skupa pod nazivom „Dva veka Letopisa Matice srpske: časopis dugog, kontinuiranog trajanja kao međunarodni fenomenˮ.

Svečanom otvaranju naučnog skupa u Matici srpskoj prisustvovali su i Viokopreosvećeni Mitropolit bački g. Irinej, Preosvećeni Episkop mohački g. Damaskin, pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i nauku g. Branko Markoski, gradonačelnik Novog Sada g. Milan Đurić, sveštenici i đakoni Eparhije bačke, predstavnici republičkih i pokrajinskih organa vlasti, predstavnici kulturnih, naučnih i obrazovnih ustanova, učesnici naučnog skupa, članovi Matice srpske, kao i mnogobrojni književni i naučni delatnici.

Svečanost je otvorio prof. dr Dragan Stanić, predsednik Matice srpske, koji je pozdravio prisutne i izrazio zadovoljstvo zbog održavanja naučnog skupa povodom dvovekovnog jubileja Letopisa Matice srpske, najstarijeg književnog časopisa u Evropi, a potom je pozvao Njegovu Svetost Patrijarha srpskog g. Porfirija da se obrati i blagoslovi rad naučnog skupa. Svetejši Patrijarh srpski g. Porfirije je u svom pozdravnom slovu čestitao dvestotu godišnjicu svima koji se trude na blagoslovenom delu izdavanja Letopisa Matice srpske i blagoslovio rad dvodnevnog naučnog skupa:

„Visokopreosvećeni vladiko, uvaženi gospodine Staniću, predsedniče Matice srpske; gospodine Raduloviću, glavni i odgovorni uredniče Letopisa Matice srpske; uvaženi predstavnici pokrajinskih vlasti; dragi gradonačelniče Grada Novog Sada; dragi časnici Matice srpske; draga braćo i sestre! I ja najpre da kažem da sam izuzetno radostan i da se osećam blagoslovenim od Boga što sam danas ovde sa vama. Kad god dođem ne samo u Novi Sad uopšte nego posebno i ovde u Maticu srpsku, znam da sam u svome domu, u svojoj kući, i da ovde imam uvek priliku da se srećem sa braćom i sestrama nezavisno od toga ko kakvo zaduženje ili poslušanje zauzima unutar Matice srpske, ali i unutar šire zajednice. Ovde, stoga, zaista osećam veliku radost. Ali, ovoga trenutka, stojeći u ovome časnom domu, u ovom hramu – u pravom smislu te reči – srpske pismenosti i kulture, čovek ne može da se otme utisku da se nalazi na jednom posebnom, blagoslovenom, a usudio bih se reći, i svetom mestu sa kojeg se više od dva veka u riznice Srpstva sabira samo ono najčistije i najplemenitije što je poniklo u našem narodu, ali i šire, u čitavom svetu. Otuda je i moja obaveza da svoju reč saobrazim značaju ovoga mesta i veličini povoda našeg današnjeg sabiranja. Stoga započinjem svoje pozdravno slovo rečju koja je iznad svake reči – pomenom i prizivanjem Imena Ovaploćenog Sina Božjeg, Gospoda našeg Isusa Hrista, Kojim se božanska ljubav iznova obratila čoveku.

U činjenici da Sveštena Pisma, između ostalih imenovanja, Boga Sina nazivaju Logosom, Slovom, Smislom, Rečju, od iskoni se nalazi najveće dostojanstvo i vrednost svake ljudske reči kao izraza naše slovesnosti i slike naše bogolikosti. Ali u tome je istovremeno i odgovornost svakoga od nas da se valjano odnosimo prema ovom skupocenom daru Božje ljubavi, shodno jevanđelskoj odrednici da ćemo zbog svojih reči biti opravdani ili pak osuđeni. Ovu važnost dara reči i odgovornost prema njegovoj upotrebi, razumeli su samo najveći u rodu ljudskom. Zbog toga njihove reči poput zlata do danas sijaju kroz tamu vekova, obasjavajući puteve potonjim naraštajima. Među takvima, koji su kroz duhovni i intelektualni podvig kalili i usavršavali sebe, bili su i osnivači ove blagoslovene ustanove – majke i čuvarke našeg sveukupnog nacionalnog nasleđa.

Dve godine pre nego što će, davne 1826. godine, zaslugom čuvenog Jovana Hadžića i drugih dobrotvora i pregalaca, u Pešti biti osnovana Matica srpska, na inicijativu već pomenutog Georgija Magaraševića, ovde, u Novom Sadu, prvi put izlazi Letopis Matice srpske, književno-naučni časopis koji će za viziju i misiju svoga postojanja imati sabiranje srpskog naučnog, kulturnog i umetničkog blaga, kao i povezivanje naše kulture sa ostatkom Evrope i sveta. Činjenica da je povod današnjeg sabranja dvovekovna tradicija jednog časopisa kao što je Letopis Matice srpske, predstavlja veliku čast i radost za svekoliko Srpstvo, a posebno za one koji su se zaista u ovom impozantnom vremenu trudili na njegovom neupitno bogatom sadržaju i publikovanju. Međutim, u kontekstu složenih geopolitičkih prilika i konstantne nestabilnosti naših prostora u prošlosti – a što je često uzrokovalo diskontinuitete – ova godišnjica se slobodno može smatrati svojevrsnim čudom Božjim. U ovo nas naročito uverava podatak da su u svetu samo dva francuska i dva američka časopisa, približnog žanra Matičinom Letopisu, dosegli ovoliko trajanje.

Značaj nauke i obrazovanja, ali nauke koja je po Bogu i obrazovanja po obrazu Božjem, Crkva Svetosavska je uvek prepoznavala i oberučke blagosiljala. Štaviše, u dugim vremenima ropstva i nemanja svojih državnih institucija, Srpska Crkva je preuzimala na sebe i ulogu prosvetiteljke svoga naroda. Ali, kada je ovde, u severnim krajevima Srpstva, zasijala još jedna zvezda prosvete i srpske kulture, najpre kroz pomenuti Letopis, Crkva u njoj nije dobila niti videla takmaca, već su zajedno, do danas, nastavile da zajedničkim snagama rade na oplemenjivanju narodne duše i prosvećivanju njegovog uma i srca. Pored toga, spona Srpske Crkve kao najstarije institucije srpskog naroda i Letopisa Matice srpske ogleda se i u negovanju istorijskog pamćenja kao neophodnog temelja za izgradnju dobre i srećne budućnosti jednog naroda. U tom smislu, i Crkva i Matica srpska kroz svoj Letopis, posvećeno leče večitu boljku u Srba koja se zaboravom zove.

Kao prvojerarh Crkve Srpske i naslednik velikih i svetih prethodnika, prijatelja i zaštitnika ovog časnog doma, čestitam svima vama koji se trudite na blagoslovenom delu izdavanja Letopisa Matice srpske dvestotu godišnjicu ove dragocene publikacije. Ujedno, odajem molitvenu blagodarnost svim vašim prethodnicima, koji su se svojim životima ugradili u stranice Letopisa, ali pre svega upisali u stranice Knjige Života večnoga. Naposletku, čestitam i svim ostalim časnicima Matice i celom rodu našem što se možemo nazvati baštinicima ovako jedne vredne kulturne tekovine kakav je Letopis Matice srpske. Završavajući ovo kratko i skromno pozdravno slovo, prizivam blagoslov Božji na ovaj časni dom, molitveno se obraćajući Bogu, Logosu, Spasitelju sveta i čoveka, da dade snage i istrajnosti svima vama koji ovde vredno i predano služite na prosvećivanju i izgrađivanju u dobrom i lepom, kako našeg naroda, tako i svih onih sa kojima delimo životni prostor. Zato, blagoslov Božji i prosvetiteljsko pregalaštvo Svetog Save neka vas krepe i rukovode u daljem životu i raduˮ.

Usledila su pozdravna obraćanja g. Branka Markoskog, pokrajinskog sekretara za visoko obrazovanje i nauku; g. Milana Đurića, gradonačelnika Novog Sada; g. Selimira Radulovića, glavnog i odgovornog urednika Letopisa Matice srpske i upravnika Biblioteke Matice srpske. U umetničkom dêlu programa učestvovali su bariton Željko R. Andrić i pijanistkinja Marina Milić Radović. Posle svečanog otvaranja otpočeo je radni deo dvodnevnog naučnog skupa povodom dva veka postojanja Letopisa Matice srpske.

Izvor: Eparhija bačka, SPC