Patrijarh Porfirije: Znamo ko su bile žrtve a ko dželati

U Konaku kneginje Ljubice u Beogradu otvorena je izložba koju pod nazivom „Ledena tišina – sećanje na žrtve Novosadske racije” povodom 80 godina od pogroma nad Srbima, Jevrejima i Romima u Bačkoj 1942. godine organizuju Eparhija bačka, Kulturni centar Novog Sada i Istorijski arhiv Novog Sada.

Na svečanom otvaranju izložbe govorili su patrijarh srpski Porfirije, episkop bački Irinej i Petar Đurđev, direktor Istorijskog arhiva Grada Novog Sada.
Bez sećanja na nevino postradale žrtve svoga naroda nije moguće poznavati sebe, a samim tim ni graditi odnose među nama ni zajednicu sa bilo kojim drugim narodom, ma koliko mi trošili milozvučne reči o demokratiji i međusobnom razumevanju, rekao je patrijarh, prenosi Sputnjik.

„Evo nas pred postavkom izložbe „Ledena tišina – sećanje na žrtve novosadske racije“, podeljene u tri celine. Jedna su mesta masovnih egzekucija tokom racije, druga stradanje pravoslavnih svestenika Šajkasko novosadske racije i treća je 80 godina kasnije – budućnost sećanja“, dodao je.

Istakao je da dugo nije bilo obeležavanja sećanja na žrtve novosadske racije i da je prvo bilo tek 1967. godine te da je sam termin racija zapravo eufemizam skovan u ideološkoj kuhinji tadašnjeg režima da bi se sakrilo da se radi o stravičnom pogromu.
Žrtve svog naroda, prema njegovim rečima, ne smemo zaboraviiti, jer znajući njih poznajemo sebe.
Patrijarh je ispričao da je tema racije i njegova lična tema i da ga ona prati od prvih dana života.
„Tema racije je uobličila i formirala i mene, mnogo više nesvesno nego svesno, od ljudi koji su živeli u Čurugu, kojima sam od detinjstva bio okružen. Nije bilo skoro nijedne kuće u Čurugu u kojoj neko nije stradao te surove hladne zime, božicnih dana 1942. godine“, ispričao je.

Episkop bački Irinej je istakao da kada negujemo kulturu sećanja to nikada ne činimo jednostrano.
„Znamo ko su bile žrtve a ko dželati ali u isto vreme znamo i za one pojedince iz mađarskog naroda koji su osvetlali obraz i spasli dušu toga naroda upravo u to isto strašno vreme. U Kovilju su Mađari stali u zaštitu svojih suseda i prijatelja Srba, kao što su u Kaću učinili lokalni Nemci“, rekao je on.

Ukazao je da nažalost u nekim mestima kao što je Čurug, rodno mesto patrijarha Porfirija, nije bilo tako već je tamo učinjen strašan pogrom nad svima – od dece do staraca i za dan-dva iskorenjena je trećina sela ako ne i više.
„Sve to moramo pamtiti i na njemu se poučavati i izvoditi neophodne zaključke, kako se, s jedne strane takva zla nikada ne bi ponovila, a sa druge, da bismo i mi poučeni tim gorkim iskustvima i diveći se trpljenju svetih naučili da živimo kako bog od nas očekuje“, rekao je episkop bački Irinej.
Obraćajući se prisutnima direktor Istorijskog arhiva Novog Sada Petar Đurđev je ukazao na činjenicu da je ovaj zločin dugo bio nepoznat pošto je sećanje na njegove žrtve dugo bilo zabranjeno pa je prvo javno obeležavanje sećanja na žrtve racije bilo je 1967. godine.
Međutim, kako je naveo Đurđev, ono je bilo živo u sećanjima porodica i pravoslavnim hramovima kao i jevrejskim opštinama gde se svake godine obeležavalo sećanje na dešavanje iz januara 1942. godine.
Izložba će trajati do 13. novembra.
Otvaranju su prisustvovali i gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić, direktor Muzeja žrtava genocida Dejan Ristić, predsednik Srpskog pokreta Dveri Boško Obradović.
Ove godine navršava se 80 godina od kada su Srbi, Jevreji i Romi bili žrtve mađarskih vlasti na području tada okupirane Bačke.
Od 2103. godine Kulturni centar Novog Sada tokom januara organizuje program Ledena tišina i kroz izložbe, predavanja, tribine, radionice čuva sećanje na stradale i zločin koji se desio u Bačkoj u januaru 1942. godine, a ovo je prvi put da se program predstavlja van mesta stradanja.