Pavić: Sa Dodikovom formulom za Srbiju, Srpsku i Crnu Goru lakše ćemo se izboriti sa svetskim haosom

Piše: Aleksandar PAVIĆ

NA NAŠIM prostorima, situacija je sledeća:

– Zapadni pritisci – i neposredni i posredni – na rukovodstvo Republike Srpske samo jačaju. Američki ambasador u BiH drsko nipodaštava predsednika Srpske i javno polemiše sa njim. Američki domen sajta Vlade je otkazao hosting, što je primoralo Vladu da svoj domen (konačno) registruje u Srbiji, posle privremenog nestanka sajta.

Ministar unutrašnjih poslova FBiH preti Miloradu Dodiku hapšenjem ukoliko Sud BiH tako naredi. Ministar bezbednosti u Savetu ministara BiH Nenad Nešić odgovara da to neće dozvoliti, i da bi takav pokušaj označio kraj BiH.

Nemački turista Kristijan Šmit još uvek glumi ”visokog predstavnika”, iako ga bar pola zemlje ne priznaje ili ne podržava. Štaviše, moglo bi se reći da se upravo to i hoće – da se nastavi sa produbljivanjem unutrašnjih podela i stalnim podgrejavanjem međusobnih napetosti. Tako da je Šmit savršena figura za zapadne potrebe u skladu sa drevnim načelom divide et impera.

– Kurtiju je Zapad očigledno dao zeleno svetlo za vršenje nesmetanog terora nad srpskim stanovništvom na Kosovu i Metohiji, s ciljem njegovog etničkog čišćenja radi zaokruživanja velikoalbanskog projekta. Kurti javno najavljuje jačanje ”vojske”, na koju njegova narko-teroristička tvorevina uopšte nema pravo prema Rezoluciji 1244. Ali, koga je na Zapadu više briga za međunarodno pravo…

Izvor: Sve o srpskoj

Razorena Gaza

Ono što se sa te adrese traži je ”poredak zasnovan na pravilima”. Značenje tog (bes)poretka odlično je opisao ministar spoljnih poslova Ruske Federacije Sergej Lavrov: ”Taj poredak predviđa rasističku podelu sveta na privilegovane grupe zemalja koje imaju pravo na bilo kakva dela, a ostatak sveta je u obavezi da ih prati i služi njihovim interesima”. Pa tako EU ”trojka” Makron, Šolc i Meloni od Srbije drsko i otvoreno traži ”defakto priznanje” tzv. Kosova, što je ponovila i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen prilikom nedavne posete regionu.

– Zapadna politika prema Kosovu i Metohiji je zapravo glavna zapadna poluga pritiska na samu Srbiju. Zapadno ”posredovanje” u dijalogu vezanom za KiM zasnovano je na istom modelu koji se primenjivao u Donbasu, putem Minskih sporazuma.

Ukratko, formula glasi – nula pritiska na stranu koju podržava Zapad, paralelno sa maksimalnim pritiskom na stranu koju Zapad ne podržava ili je smatra neprijateljskom, s ciljem kupovine vremena dok prozapadna strana ne ojača dovoljno da može da zada suparniku odlučujući udarac. U ovom slučaju, radi se na stavljanju Srba na KiM u nemoguć položaj, posle čega bi se Srbija stavila pred izbor – ili da se sukobi sa NATO-om ili da mirno prihvati konačno odvajanje KiM od Srbije i stavljanje preostalog srpskog naroda u konc-logor na otvorenom, nešto nalik onom u Gazi.

Bilo koji od ta dva izbora bio bi u najmanju ruku destabilizujući za svaku vlast u Beogradu. Više je nego jasno da je to upravo ono što politički Zapad i želi da postigne. Oni su odavno izgubili sposobnost smislene izgradnje ili obnove, ali mogu još uvek i te kako da naude svakom koga uzmu na nišan. Odnosno, ako već propadaju, žele i druge da povuku u taj ponor.

U svetu je situacija još gora:

– Ne vidi se kraj rata u Izraelu. Netanjahu zna da je mrtav čovek – u najmanju ruku na političkom planu – ili ako izgubi svoj genocidni rat u Gazi, ili ako bude bio primoran da polaže račune zbog nesmetanog Hamasovog proboja iz Gaze u Izrael 7. oktobra i potonjih zločina nad palestinskim civilima koje su počinile izraelske oružane snage.

A ima puno indicija da je glavni cilj sleda događaja pokrenutih 7. oktobra zapravo Iran i njegovi interesi u Siriji, Iraku i Libanu. Odatle još učestaliji pozivi iz američkih neokonzervativnih krugova na bombardovanje Irana. Odatle i ogromna američka armada koja se munjevitom brzinom stavila na raspolaganje Izraelu i njegovom ”pravu na samozaštitu”.

Aleksandar Pavić

Tome treba dodati i ekstremne cionističko-ortodoksne elemente u Netanjahuovoj vladi koji iščekuju stasavanje besprekorne crvene junice kako bi konačno započeli izgradnju Trećeg hrama na mestu na kojem stoji treća po redu muslimanska svetinja, džamija Al Aksa, kao i veoma uticajne američke ”hrišćanske cioniste”, koji bi hteli da ”požure” Drugi dolazak Hristov tako što bi maksimalno doprineli izbijanju velikog rata u Izraelu kao uvertiri za Njegov povratak i uspostavljanje hiljadugodišnjeg carstva na zemlji.

– Duboka američka država, čiji je glavni instrument političkog vladanja i uticaja Demokratska partija, sa zabrinutošću posmatra stalni uspon popularnosti Donalda Trampa u raznim predizbornim anketama. U isto vreme, postaje jasno čak i onim slabije upućenim da je američki posrednički rat protiv Rusije preko leđa Ukrajine i Ukrajinaca – osuđen na relativno skoru propast, što bi temeljno poljuljalo političke pozicije vašingtonskih aktera koji su ga i pokrenuli i u njega uložili ogroman politički kapital.

Američka privreda se održava na sasvim veštački način i moraće da se suoči sa realnošću u skorije vreme. A šta je tradicionalni recept američkih elita kada stvari kod kuće ne idu baš najbolje? Rat. Ne samo da bi se opravdali neuspesi, dodatno ojačao vojno-industrijski kompleks i skrenula pažnja sa domaćih problema – već da bi se dodatno pogurala davoska šema o stvaranju jedinstvene svetske vlade, kojoj je neophodan svetski sukob da bi se stvorili uslovi za prihvatanje od strane preostalog, izmučenog čovečanstva ”spasioca” ili ”spasilaca” koji će da reše stvar, sačuvaju svet od uništenja i ponude sigurnost u zamenu za novu vrstu ropstva.

– Ima i drugih potencijalnih žarišta koja se mogu aktivirati. Oko Tajvana ili Južnog kineskog mora, oko indijsko-kineske granice u Kašmiru, oko koridora koji povezuje glavni deo Azerbejdžana sa njegovom eksklavom, Nahčivanom, oko Turskog toka kao najsigurnijeg kanala za snabdevanje Evrope jeftinim i pouzdanim ruskim gasom…

Teško da će se videti svetlo na kraju tunela dok god Vašingtonom, Briselom, Londonom, Berlinom, Parizom vladaju globalističke elite koje još uvek sanjaju o svojevrsnoj ”vladavini svetom” – razume se, po njihovim pravilima. Bilo je takvih megalomana i u ranijim istorijskim periodima, ali tada nisu postojala strašna oružja za masovno uništenje kakva postoje sada.

Zbog toga je jačanje unutrašnje nacionalne kohezije u ovako smutnom vremenu imperativ od kojeg se ne sme odustati. Zbog toga reči predsednika Republike Srpske da treba ”formirati jedinstvenu državu koju će činiti Srbija, Srpska i Crna Gora” treba shvatiti krajnje ozbiljno, kao nacionalnu vodilju i kao pitanje opstanka svih Srba, gde god oni živeli.

Tada ćemo se sa predstojećim svetskim haosom lakše izboriti…