Pavić za IN4S: Narativ o Srebrenici služi da se Srbi dehumanizuju i drže u stalnoj defanzivi

Jučerašnja manifestacija u Srebrenici, tradicionalno, sabrala je većinu političkih predstavnika iz zemalja regiona, kao i diplomatski kor sa Zapada.

Srebrenica je, kada je u pitanju percepcija zapadne javnosti, mesto u kojem je izvršen „genocid nad muslimanskim stanovništvom“ u BiH. I to je odveć poznato. Isto tako, ovo, 27. po redu, masovno sjatište medija, političara i predstavnika nevladinog sektora, opominje da sve žrtve građanskog rata nemaju isti tretman, te da je nesnošljiva količina licemersta, selektivnosti i nemara prema srpskim žrtvama, nešto što ne vodi ničemu osim konstantnom nemiru i turbulencijama.

Tim povodom, politički analitičar Aleksandar Pavić, rekao je za IN4S da svakog 11. jula, pa i ovog, organizuje se ukop određenog broja ”žrtava genocida” u Potočarima.

Međutim, dodaje on, niko od onih koji u ovome učestvuju ne može – a i neće – da dokaže da su to uistinu žrtve streljanja zarobljenih posle oslobođenja Srebrenice 11. jula 1995. godine od strane Vojske Republike Srpske.

„Javnost treba stalno podsećati na to da ne postoji nezavisna provera DNK analiza na osnovu kojih se utvrđuje identitet ”žrtava”, zato što to muslimanska strana i njenih pokrovitelji u SAD, Velikoj Britaniji i Nemačkoj uporno odbijaju. Takođe treba podsetiti na to da, čak i da je DNK identifikacija ljudskih ostataka verodostojna, taj postupak još uvek ne može da dokaže način smrti, već samo identitet preminulog. Cela laž o ”genocidu” u Srebrenici je zasnovana na ovakvim netransparentnim manipulacijama ili poluistinama. Zvanični narativ o ”genocidu” ne pominje da Srebrenica nije bila demilitarizovana, kako je morala da bude po Rezoluciji SB UN 819 iz 1993, već je Srebrenica korišćena kao baza za upade muslimanskih vojnika i zločinaca u okolna srpska sela sve do jula 1995. godine“, saopštio je Pavić.

On ističe da se ne pominje činjenica da su se, po ulasku snaga VRS u Srebrenicu 11. jula 1995. nekoliko puta brojnije i znatno bolje naoružane jedinice 28. divizije ABiH povukle prema Tuzli, u mešovitoj vojno-civilnoj koloni koja je bila legitimni vojni cilj.

„Niti se pominju razna svedočenja zapadnih zvaničnika o broju stradalih Muslimana u borbama, u rasponu od 2 do 5.000, koji su potom sahranjeni u grobnicama duž linije povlačenja prema Tuzli. Jer, kad bi se to pominjalo, onda bi postalo jasno da se žrtve borbi namerno uključuju u broj ”nevinih žrtava” izmišljenog genocida. Ne pominje se da dan-danas ne može da se kaže ko je izdao naredbu za masovna streljanja koja su se navodno desila – što je rekao i jedan od sudija tzv. Haškog tribunala za bivšu SFRJ još 2015. godine. Narativ o ”genocidu” u Srebrenici se i dalje koristi od strane političkog Sarajeva i njegovih zapadnih pokrovitelja kao sredstvo pritiska na Republiku Srpsku i stalni kamen razdora između muslimana i pravoslavnih ne samo u BiH već i u celom regionu, po oprobanom zapadnom imperijalnom receptu ”zavadi pa vladaj”. U tom ključu se moraju ignorisati i preko 3200 srpskih civilnih žrtava iz šireg regiona Srebrenice ubijenih u periodu od 1992-95 od strane muslimanskih zločinaca. Srbi ne smeju nikada da prihvate ovu laž, koja je projektovana da ih dehumanizuje i drži u stalnoj defanzivi, radi lakše spoljne kontrole naših prostora“, kaže Pavić u razgovoru za naš portal i zaključuje da će se, možda, jednog dana naći ljudi sa muslimanske strane koji su spremni da se odreknu uloge pukog imperijalnog instrumenta i shvate da se trajni mir na ovim prostorima može graditi samo na osnovu međusobnog uvažavanja svih žrtava, i pune istine, ma koliko bolne, o tome kako su one pale i ko je stvarno odgovoran za izbijanje rata u BiH 1992. godine.