Pčela

Piše: Nebojša Jevrić

Bio sam iznenađen kad sam saznao da je Bane dvadeset godina mlađi od mene.

Kosa mu je bela. Brada isto. Osmeh dečaka. Donio je radost sa sobom.

Popravlja kompjutere na kolima.

Pričao je o pčeli. Čisteći kola našao je polumrtvu pčelu. Ko zna koliko je vremena provela zatvorena.

Uzeo je karton i izneo je izvan garaže.

Oterao mrave koji su pokušali da joj se približe.

Pčela je pomerila krilo.

Zanao je da joj treba snage. Poprskao je sa nekoliko kapi vode.

Doneo kocku šećera i stavio pčelu na nju.

Ubrzo se oporavila i odletela.

Sutradan jedan dužnik kom je već i otpisao dug donio mu je i vratio hiljadu evra.

Bio je srećan nedelju dana. Verovao je da je to zbog pčele.

Žena ga je sačekala očajna.

„Udarila sam kolima predivno kuče u Lipovačkoj šumi.“

„Jesi li ga ubila“

„Ne, pobegalo je vukući noge u šumu“

Krenuli su zajedno da ga traže. Zaludu.

On je otišao sledećeg dana, onda još nedelju dan odlazio i lutao oko puta po šumi.

Našao ju je tek posle nedelju dana.

Režala je skrivena u žbunju. Skino je jaknu i uvio je u nju.

Odnio je kući. Onu hiljadu, a još i više potrošio je na njeno liječenje. Da bi prohodala ugrađivali su joj titanijumske ploče u noge.

Mazi se oko stola i skaće mi u krilo.

A došao sam da se vidim sa njim zbog sasvim duge priče. I on je znao zašto sam došao.

Pre par godina očeva kuća od pesto kvadrata, vila, otišla je na doboš.

Moj prijatelj je osnovao firmu. Počeo da širi posao.

Pošto je bio zaposlen u njemačkoj komapaniji firma se vodila na kuma.

Zahvaljući poslu sa nemačkima kompanijama posao je krenuo da bolje ne može da bude.

Videli su da firma može da se širi.

I uradio ono što se ne sme.

To je pedeset put da čujem sličnu priču.

Uzeo je pare od zelenaša. Od onih koje je Hristos proterao iz hrama.

Ali poslovi su išli loše. A i kum je izvlačio novac iz firme.

Morao je da proda kamione, morao je da proda roditeljski dom da bi vratio novac kamatašima.

Zvonio mi je telefon pre desetak godina.

Javljao mi se pisac koji je živio sa nekom Moldavkom.

Moldavka je uzela pare pod kiriju. Imali su troje dece.

Umesto para kamate mangov je hteo redovno seks.

Pisac je bio nemoćan. Kad mi se javio i rekao ko je pored telefona u četiri ujutru bio sam ne malo začuđen. Nismo se čuli deset godina.

Bio je sam u stanu a Moldavka kod Morža zelenaša. Nisu imali odakle da plate ni kamatu. Uspavljivao je decu koja nisu htela bez majke da zaspu.

„Poruči Moržu da će bite ne bijen nego ubijen“

Morža viđam ga svaki dan. Kad plaća račun samo za sebe u kafani. Novčanik je nabijen devizama. Dugo pretura po njemu da bi platio svoje piće. Da svi vide da IMA.

Nisam mu ništa rekao. Takve poruke ne prenosim.

Moj prijatelj nastavlja da priča o pčeli i kučetu koje se sad sasvim oporavio.

Kamtaše i roditeljski dom, prerano od muke pomrle roditelje ne pominje.

Nema dece i sanja da usvoji makar dvoje.

Pričamo o pčelama. O strašnom gubitku i mafiji koja daje pare pod kiriju ni reči.