Peške na Eginu
Ko to žuri, ko to hita ka Egini svojom nogom,
Kroz gradove i planine,
Kroz brdašca i doline?
Ko to ime Sveca slavi, od Srbije do Atine,
I pronosi ime slavno,
Krotko, smerno, pravoslavno?
Ko to usput Boga moli,
Da pomogne srpskoj deci,
Da leka im Gospod dadne,
I lekare da ih leči?
Ko za dečju radost živi,
I sabira blagorodne,
Da prilogom svojim skromnim obraduju Srbe mnoge?
Da nam deca izleče se,
I ponosni, zdravi budu,
Da se osmeh njima vrati,
Božja sreća da ih prati.
To Nikola Dragov unuk iz Petrovca Bosanskoga,
Snage svoje ni ne žali,
Da Bog decu blagoslovi.
Tabani mu ispucali,
Lice suncem preplanulo,
Al ne mari Rokvić mladi,
Jer budućnost deci gradi.
Raduje se njemu Gospod,
I svakome ko je s njime,
Ko pomaže miloj deci,
Da s osmehom srećno žive.
Raduje se i Egina i sa njome Nektarije, Svetac dični grčkog roda,
Koga celi svet poštuje.
Raširenih ruku svetih,
On Nikolu dočekuje,
Da molitve i svu žrtvu,
Uznese do svetog neba.
Da pomogne srpskom rodu,
Koji Sveca zavoleše,
Da podari zdravlje deci,
Jer Egina ima leka.
Ima leka za sve boljke,
Čudotvorac sa Egine,
Nek se ime Sveca slavi,
I Božije sveto Ime.
A Nikola pamtiće se,
Dok je svetog srpskog roda,
Odjekuju u visine,
Njegov podvig i dobrota.
Prota Nenad Andrić
