Пехар Живота – Михаил Љермонтов
А када нам, у смртни час,
с очију спадне мрена,
тад све што пленило је нас
нестане истог трнена.
Пијемо пехар сав свој век
с мренама преко зене,
док сузе наше, пале тек,
сред позлате се пене.
А када нам, у смртни час,
с очију спадне мрена,
тад све што пленило је нас
нестане истог трнена.
И видимо, кад дође дан,
да празна је та чаша,
да пиће из ње, беше – сан,
и она сама – није наша.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: