Пејовић: Политика одавно није витешка борба..

Пише: Јово Пејовић

Задњих деценија на политичкој сцени Црне Горе највише је оних који су умислили да да није њих, Црне Горе не би било. За неке које колико до јуче нијесмо знали ко су и што су, питао сам оне који их добро знају ко су им били отац и ђед. Добио сам одговор:“Исто што и они. Нико и ништа.“

Све ово што нам се дешава посљедњих дана је резултат политике која је више од тридесет година вођена од стране корумпираних и криминогених група изнутра и извана, којима није одговарало и не одговара да на мјестима одлучивања буду часни и поштени људи. Данас је кадровско сито на свим странама у рукама појединаца, који се највише плаше поштених људи и гурају их на маргине, што даље од мјеста одлучивања.

То што су се након величанствене побједе на изборима од 30. августа 2020. године на важним државним функцијама угурали људи са проблематичним биографијама, било да се ради о повезаности са криминалним групама, бившим режимом или купљеним дипломама, довело је до тога да је лопта из дворишта бившег корумпираног режима пребачена у двориште оних који су преко 30 година водили жестоку борбу против таквог начина вођења Црне Горе.

Ми који дуже памтимо, не можемо чуду да се начудимо како главни протагонисти политике која је довела Црну Гору до ивице понора, а коју персонификује Мило Ђукановић и његови јатаци или послушници оличени у Бранимиру Гвозденовићу, Петру Ивановићу, Милутину Симовићу, Душку Марковићу, Бору Вучинићу, Миомиру Мугоши, Ранки Чарапић, Ратку Вукотићу и многим другим који су свако на свој начин унизили институције система и доносили одлуке које су осмишљаване у глувим собама политичара и криминогених група, супротно интересима грађана, још увијек нијесу процесуирани. Политика одавно није витешка борба у којој се укрштају аргументи са циљем доношења најбољих одлука, већ полигон за трачарење, подметања, вођење приватних ратова и опструкцију свега онога што има везе са реалним животом. Начин на који се воде полемике на јавној сцени, ма колико на њих гледали навијачки свако из свог угла, уствари најбоље свједоче колико је мало државничке мудрости, па ако хоћете и части и поштења, у главама оних у чијим је рукама судбина Црне Горе и њених грађана.

Онај ко се бори за правду и истину мора да буде свјестан да ће у животу најчешће бити сам, јер у систему поремећених вриједности све више добијају на значају манипулатори који су преплавили политичку сцену Црне Горе, било да су препознати као барјактари бивше власти и чувари лика и дјела бившег шефа режима или као опозиционари који су се доласком на власт одрекли много тога што су заступали па и оних вриједности које баштини Његошева Црна Гора.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: