Пејовић: Свађе, мржња, подјеле и ћерања међу браћом су велика несрећа за Црну Гору
Јово Пејовић
Пише: Јово Пејовић
Када би се чешће враћали Његошевом књижевном дјелу брже би се одупирали ововременом злу подјела, раскола, полтронисања и лихварског духа који по сваку цијену жели да порази бољи дио наше прошлости, а самим тим и будућности. У Његошевим стиховима актуелним за сва времена који гласе:“Не бојим се вражјега кота, нека га је ка’ на гори листа, но се бојим од зла домаћега“, садржана је сва истина о нама и нашој несрећи да радије примамо туђина за господара него брата за брата.
Неко много паметнији од мене је запазио да су за слободу Црне Горе гинули и жртвовали се најбољи да би владали најгори. Тај критеријум је и данас на снази, само што најбољи не гину него се перфидно уклањају. Овакав примјер разбратништва и еуро сервилности није забиљежен у историји Црне Горе. Никоговићи оличени у једном броју политичара су се дрзнули да у савезништву са менторима са Запада обешчасте Црну Гору и поставе је на стуб срама. Ма колико се трудили да, не случајно, за мјесто потирања наше прошлости изаберу Цетиње, у томе неће успјети јер Цетиње је било и биће симбол Његошеве Црне Горе и наша духовна светиња. Вјеру у овај став ми дају угледни цетињани који ријечју и дјелом чувају Цетиње од зловремена као што су Јован Маркуш, Рајко Радусиновић, Ратко Мартиновић и многи други који с времена на вријеме са Цетиња шаљу поруке које говоре да је Цетиње које памтимо и волимо и те како живо и да ће сјутра више него јуче дух Његошеве Црне Горе живјети на Цетињу.
Зато неће, ма колико се трудила шака јада коју чини једна група репе без коријена, од града препознатог по свијетлој историји, гостопримству, госпоштини и отмености направити легло мржње, као што неће и неки дојучарашњи Срби на важним државничким функцијама поданичким порукама ради шаке власти пореметити односе са нама увијек братским и пријатељским народима и државама.
Као неко ко је крвно везан за Цетиње, коме је мајка од Мартиновића из Бајица, а прабаба од Кустудија са Мајстора, осјећам се поносним што су ова браства кроз историју много дала Цетињу и Црној Гори, али и жал што из ових брастава као ни из осталих знаменитих брастава нема личности на мјестима одлучивања.
Мудрост живота је једноставна, само ако на свијет гледате реално и непристрасно. Да је све онако како се то чини политичарима у Црној Гори, вода коју руком захватамо из мора била би плава, а није. Зато се некада треба помјерити са мјеста на којем је неко поставио зид одакле не видиш или не желиш да видиш свијет у којем живимо и осудити будалаштине које нијесу сопствене нашим просторима. Много је у Црној Гори оних који нијесу у стању да раздвоје зрно од кукуља и који су заборавили да је кошуља ближа од гуњине. Зато једна истинита прича из Јапана може бити поучна како да помиримо мржњом опијену нашу браћу.
У Јапану, током рата, један дјечак је носио мртвог брата на леђима да га сахрани. Један војник га је примијетио и замолио да баци ово мртво дијете, да се не умори. Он је одговорио:”Није тежак. То је мој брат.” Војник је схватио и почео да плаче. Отада су овај примјер и сачувана фотографија постали симбол јединства у Јапану. Знам да је Црна Гора пуна мешетара из вана и изнутра који чине све да нас држе посвађане. Зато Цетиње не смије бити мјесто у коме ће самозване групе иза којих стоје партије и појединци из бивше власти правити селекцију ко у њега може, а ко не ући или ко није добро дошао, нити њихове поруке смију бити повод за реваншизам. То не смије бити ни један град у Црној Гори, јер свађе, мржња, подјеле и ћерања међу браћом су увијек била велика несрећа за Црну Гору.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Поставио бих питање г. Пејовићу – да су Вама црногорски комунисти и партизани кукавички побили породицу у кући пошто су се у њој најели, да су вам на Зиданом Мосту, кад је престао рат, исти убили оца, три брата, сестру, да ли би Ви били за помирење и мир међу браћом. Нема мира све дотле док се не објаве имена и презимена тих злочинаца, неће бити освете над њиховим породом, али такве џукеле треба да буду означене за сва времена. За оне и са једне и друге стране који су се убијали пушкама у борби опрост. У ову групу злочинаца спадају и партизани из Лике, са Кордуна, Баније и Херцеговине, Срби који су се изјашњавали као Југословени и комунисти који су починили доста злочина по Србији и Црној Гори, као и њихови преци као аустроугарски војници. Што се тиче Цетиња послије рата је насељено сиротињом из камењара који су побили угледне Цетињане Србе и лажним наордним херојима који нијесу испалили метка на непријатеља. Јаков Кусовац, четник, руководио је великом побједом над Италијанима на Кошћелима, отац великог Петра Лубарде био је четник, Цетиње је имало истинске јунаке, сердаре, војводе а сад су ово полицијски шпијуни који глуме мангупе, а ко зна ко су и одакле су.
A KOG SU OD UGLEDNIH CETINJANA DPSOVI USPELI NAMAMIT U KLUB POSLANIKA DPSA … A BI LI IME KOJE UGLEDNO CETINJSKO NA SKUPOVIMA KOJE OVE GODINE ANTI SRBI ORGANIZOVALI … ETO ISTINE …
Ako čak i mi koji smo i po ocu i po majci a i po svojim djedovima pravi Crnogorci, i živimo u Crnu Goru, nijesmo dobrodošli na Cetinje jer je tako odlučila samozvana grupa „branioca“ Cetinja i Crne Gore, kako će tek smjeti da dodje neki Srbin iz Srbije ili Bosne a da ne reskira da bude napadnut i samo zbog registarske tablice na kolima, ka što se dešava u Hrvatsku? A znam da većina Srbijanaca oduvjek pa i sad Cetinje doživljava kao svjetionik slobode i svesrpsku prijestonicu najviše zbog Njegoša. Ne znaju oni mnogo o tome u šta se ovaj grad premjetnuo zadnjih 30 godina. Teško ćemo njima objasnit da to više nije ono isto Cetinje koje oni znaju i doživljavaju iz istorije , i da se danas tamo danas ne pjevaju phesme koje slave srpstvo i slobodu, no se javno pjevaju ustaške Tompsonove pjesme, slave talijanski okupatori, uzvikuju riječi iz doba okupacije E viva vero montenegro i vlada nacističko fašistički duh. Slažem se sa uvaženim Pejovićem da ove novoustaše i novokomite ne predstavljaju sve Cetinjane, no treba priznat da su u duže vrijeme oni glasniji od ovih drugih pravih Cetinjana jer i danas Cetinjem vlada DPS pa tako normalni Cetinjani nemaju mnogo snage ni mogućnosti da utiču na dešavanja u gradu. Ne treba se zavaravat i lagat sebe da je to samo jedna mala šačica zavedenih, no trebamo priznat da je to ceć druga generacija koja je odrasla na mržnji prema svojoj jednokrvnoj braći koje oni patološki mrze i smatraju ih neprijateljima.