Пејовић: Живе ли наше политичке елите у стварном свијету или у свијету у коме се имитира стварност

Пише: Јово Пејовић, потпредсједник Демократске народне партије

Власти у Црној Гори деценијама форсирају политику која се заснива на принципима који нас међусобно супротстављају. Зато су такви нефункционални и супротстављени принципи креатора нове државне политике унапријед осуђени на пропаст, једнако као и оних претходних, и нијесу у стању да нас помире и социјализују на што се, к’о бајаги, позивају.

Умјесто функционалног друштва у коме се поштује исказана воља грађана на изборима, као и све посебности његових конституената, ми функционишемо по принципу безобличене масе у којој једни ускраћују право другима, заборављајући да то колико је ко потребан, користан, паметан или глуп не одређује национална или вјерска припадност, социјални статус или крштеница већ карактер и интелект сваког појединца који претендује да обавља неку важну функцију.

У дјеловању оних који нам воде кадровску политику на врху државе не назире се ни ум ни достојанство ни патриотизам, а по најмање осјећај за реалност. Ово се да поткријепити чињеницом да несамостални појединци какви су носиоци највиших државних функција немају осјећање сопственог духовног достојанства, па самим тим доносе унапријед припремљене одлуке написане ван Црне Горе којима све нас понижавају.

При том игноришу чињеницу да су државе које нијесу вођене осјећањем сопственог духовног достојанства унапријед осуђене на тешка историјска понижења. То се посебно односи на народе који у њој живе. Када се снага за нову Владу црпи међу оним субјектима који су на изборима једва прешли цензус, можемо замислити колики су њени домети. Ако томе додамо и чињеницу да се враћањем на велика врата у врху извршне власти партија и појединаца који су директни учесници или саучесници у коруптивно-криминалним радњама бившег режима, онда је више него јасна намјера да се заустави сваки покушај привођења правди њих самих и крупних риба које су протеклих деценија ведриле и облачиле Црном Гором. Са памећу коју нам кандидати за министре ових дана шаљу путем медија, већ сада би се могло закључити тешко нама.

Јер они су нажалост на нивоу неког острашћеног функционера мјесне заједнице који вођен партијским директивама не зна што га је снашло па пријети свима који другачије мисле. Живе ли наше политичке елите у стварном свијету или у свијету у коме се имитира стварност, питање је које тражи одговор. Истина је да су нас њихове грешке, кратковидост и амбиције и до сада скупо коштале. Имамо ли право да новим експериментима који се нуде трошимо драгоцјено вријеме које нам још за мало стоји на располагању да закорачимо у будућност?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: