Војног пензионера из околине Пљеваља М.А, , који је грешком Фонда ПИО 11 година примао десетоструко већу пензију него што му припада, а да на то није реаговао, то ће сада коштати 155,5 хиљада евра, пише Побједа.

Ово је одлука Основног суда у Пљевљима из јула прошле године, коју је крајем јануара потврдио бјелопољски Виши суд, а недавно и Врховни суд по тужби Фонда ПИО, који је на име стицања без основа од овог пензионера првобитно тражио 171,1 хиљаду евра, колико је утврђено да му је преплаћено од 2007. до 2018. године.

Овај пензионер је рјешењем Фонда за социјално осигурање војних осигураника од 15. августа 2007. године остварио право на инвалидску пензију од 822,52 евра, који је, како се наводи у судским списима, преведен на личне бодове износио 204.607.

Фонд ПИО је након измјена закона, по службеној дужности, покренуо поступак за одређивање новог износа инвалидске пензије, па му је почетком 2011. године тај износ повећан на 1.103 евра.

Након што је, 11 година касније, ова грешка утврђена, у августу 2018. године њему је привремено обустављена исплата пензије због, како се наводи, изражене сумње у правилност почетно утврђеног износа од 822,52 евра.

“У поступку провјере података на основу којих је туженом обезбијеђено право коришћења пензије од 822,52 евра на дан 15. 8. 2007. године, а на основу информације сектора за информационе технологије, утврђено је да је износ исплате погрешно импортован у базу података Фонда ПИО, па је умјесто износа од 822,52 евра требао бити унијет износ од 82,25 евра, што је за посљедицу имало да је туженом, почев од 15. 8. 2007. исплаћиван износ инвалидске пензије у десетоструко већем износу од припадајућег”, наводи се у судским списима.

Након што је грешка примијећена, Фонд ПИО је у октобру 2018. године поништио претходна рјешења којима су му одређене пензије.

Током поступка је вјештачењем утврђено да му је за период од 15. августа 2007. до 30. јуна 2018. године, на име преплате инвалидске пензије, неосновано исплаћено 171.155,40 евра.

Доношењем ових рјешења је, како се наводи, престао правни основ за исплату пензија у овом износу, па је закључено да се пензионер тиме неосновано обогатио сходно Закону о облигационим односима, који прописује да обавеза накнаде вриједности настаје и када се нешто прими с обзиром на основ који је престао или се није остварио. Исти закон прописује да када је неки дио имовине једног лица прешао на било који начин у имовину другог лица, а тај прелаз нема основ у неком правном послу, или у закону, стицалац је дужан да га врати.

“С обзиром да је тужени био несавјестан стицалац, односно да је знао или морао знати да му је за период обухваћен тужбом исплаћиван износ пензије у десетоструко већем износу него што му припада, тужиоцу припада камата, а рок застарјелости је десет година у складу са одредбама чл. 381 ЗОО”, тврдили су из Фонда ПИО.

Међутим, суд је одбио да Фонду досуди камате у износу од 61,8 хиљада евра наводећи да је пензионер постао несавјестан од момента подношења тужбе за повраћај средстава, а не од момента када је стекао имовину без правног основа.

Утврђено је да је наступила застарјелост потраживања за период од 2007. до фебруара 2009. године, па је обавезан да умјесто 171,1 хиљаду врати 155,5 хиљада евра.

Његов адвокат је тврдио да пензионер ниједном својом радњом није допринио да му се пензија исплаћује у оволиком износу, већ је новац исплаћиван у висини коју је утврдио сам Фонд.

“Период од десет и више година није мали, тужилац је у свако доба могао да изврши провјеру и ревизију донијетих рјешења и да донесе законито рјешење. То даље значи да за насталу штету није одговоран само тужени, већ и тужилац који је донио таква рјешења на основу којих је уплаћивао инвалидску пензију на жиро рачун туженог “, тврдио је адвокат.

Ко је кривац?

У жалби на ову пресуду Вишем суду у Бијелом Пољу, адвокат је поставио питање ко је кривац за погрешно донијета рјешења о праву и висини пензије која је исплаћивана до краја јуна 2018. године, наводећи да оне нијесу плаћане без правног основа, већ на основу рјешења тужиоца. Сматра неприхватљивим да пензионер плаћа туђе грешке, а да Фонд ПИО не сноси никакве посљедице, тим прије што тужени ниједног момента није сумњао у регуларност донијетих рјешења. Ипак, суд је ове наводе оцијенио неоснованим и потврдио првостепену пресуду пљеваљског суда.

Сагласан са ставовима судова био је и Врховни суд, који је, као неосновану, прије 20 дана одбио ревизију адвоката пензионера.

“Правилно резонују нижестепени судови да је тужени у потпуности био несавјестан, јер је знао или морао знати да износ који је утврђен као основица за исплату инвалидске пензије вишеструко превазилази износ који је примао на име зараде. Неприхватљиви су наводи ревизије да тужени ни једном својом радњом није могао утицати на доношење рјешења које је донио тужилац, те да он није скривио насталу штету, због чега нема обавезу ни да је накнади тужиоцу”, закључује се у одлуци Врховног суда.

Одговор Фонда ПИО

Из Фонда ПИО до објаве текста Побједа није успјела да добије одговоре на који начин је могло доћи до оваквог пропуста те да ли је неко ради тога одговарао, али ни њихов став о томе да ли постоји реална могућност да се у овом случају наплате. Речено је ћемо одговоре на ова и друга питања добити идуће седмице.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: