Penzioneri iz Leposavića na barikadi – poručuju da su za mir, ali od zahteva neće odustati
Foto: Kosovo onlajn
Na barikadi u Ibarskoj Slatini kod Sočanice večeras je i veliki broj penzionera. Sa zalaskom sunca, napolju je zahladnelo, greju se pored buradi u kojima i 16. noć gori vatra bez prestanka.
Neki su pod šatorima, tamo je znatno toplije. Oni poručuju da je teško, ali i da neće odustati od svojih zahteva, jer je reč o njihovoj dedovini od koje, kažu, nemaju lepšu.
Ratka Petronijević iz Leposavića, koja je deset godina je u penziji kaže da se bori za bolji i mirniji život svoje unučadi.
„Moj otac je rođen ovde, deda, suprug, mi smo svi ovde rođeni, za drugu zemlju ne znamo. Meni da daju pola Srbije, meni je ovde najlepše. Ja ću se boriti ovde, ako treba i neka me živu pregaze, uopšte se ne plašim, samo da mladi žive normalno. Ovde sam rođena, ovde sam odrastala i udala se. Ja sve dobre ljude volim, a zašto oni nas ne vole stvarno ne znam. Neka dođu kod nas da žive, ako treba primiću ih i u kuću, ali do kada ovako, zašto? Dolaziću ovde svaki dan, ali neću da im popustim“, kazala je Petronijević.
Dodaje, kroz suze, da joj se čini kao da niko ne razume i ne čuje zahtev Srba i da je zabrinuta.
„Ko ne bi brinuo? Svaki normalan čovek koji ima porodicu, koji ima decu, svako bi se zabrinuo. Mi živimo u strahu 22 godine. Nikoga ne diramo, ništa ne tražimo, samo da živimo kao svoj na svome. Ja sam rođena na Kosovu nisam znala za ovakve Albance, ja sam znala za one druge, mi smo se družili sa njima. Meni nikada ništa nisu uradili. Pitamo se zašto ovaj strah, zašto nam ovako rade, da moje unuče ne sme da ide u školu, zašto? Niti sam kome dužna, niti šta kome uzela i da ja pod stare dane bolesna moram da se borim za svoju decu, koja su mi i bolesna, eto zato moramo da se borimo. Ovo je žalosno. Kako bi bilo njihovim porodicama, strancima da njihova deca žive kao mi, šta bi oni rekli“, upitala je Petronijević.
I penzioner Savo Vukašinović večeras je sa svojim narodom na barikadi. Poručuje da nema odustajanja i da će istrajati uprkos pretnjama iz Prištine da će nasilno rušiti barikade.
„Da je teško, teško je i treba da budemo na barikadi, da podržimo naše sugrađane koji su uhapšeni i da izdržimo u svojim zahtevima do kraja, do slobode. Dodao bih još nekoliko reči, ako hapse naše ovde, onda bi trebalo hapsiti i njihove kada prolaze ka centralnoj Srbiji, a ne ovako da su naši za sve krivi, a njihovi u pravu. I tako dok se ne oslobodimo od ove napasti, da se oslobode uhapšeni i da se specijalne jedinice Kosovske policije povuku sa severa, mi sve do tada nećemo napuštati barikade, ostajemo do kraja. Imam decu, najstarije ima trideset godina, ne zna šta je sloboda, žive u strahu u neizvesnosti. Ovo mora da se izdrži do kraja, moramo se osloboditi ove napasti. Bilo bi bolje da se dogovorimo mirno nego da ne daj bože da dođe do neke druge sile“, kaže Vukašinović.
Penzioneri su, kako kažu, večeras tu kako bi pružili podršku ljudima na barikadi koji su istrajni u svojim zahtevima. I još jednom poručuju da će barikade ukloniti kada Priština oslobodi Dejana Pantića, Miljana Adžića i Slađana Trajkovića, prestane sa spiskovima i hapšenjima njihovih sunarodnika i kada se sa severa povuču specijalne snage policije, piše Kosovo onlajn.
