Перић: Изгледа да још само фали да господин Маровић саопшти да његов шеф воду претвара у вино

Презентација ,,истраживања“  Ипсос Стратеџик Маркетинга повукла је за собом реаговање многих политичара, те је данас реаговао и Срђан Перић, посланик Позитивне Црне Горе. У свом саопштењу каже да је ,,За оно за шта се нема смјелости саопштити путем једноставне тврдње, било је потребно подастрти легитимитет истраживања јавног мњења“, додајући да потпредсједник и идеолог ДПС-а, овог пута у  улози презентера ,,истраживања“ београдске агенције, нам је саопштио како је за црногорски идентитет шеф његове партије значајнији од Петра I Петровића Његоша.

Перић истиче да ,,би комично изрећи став да је први министар на вишој степеници духовне вертикале од Марка Миљанова, па је то требало да нам каже истраживање. Ваљда је у свом додворавању шефу, врх ДПС-а хтио да поручи да је премијер бољи од шест најзнаменитијих Петровића, али да ће почетком наредне године, изгледа, претећи и самог Његоша. Шта још остаје? Да се уради истраживање по којем је премијер човјек који је обликовао ток свјетске цивилизације“.

Перић: Резултат дрска обмана младих генерација

Перић даље наводи да ,,изрећи такве тезе, упаковане у обланду истраживања јавног мњења,  за некога чије су одлуке узроковале распродају националних ресура, угрозиле темељне постулате функционисања црногорског друштва – солидарност и праведност, и, додајмо, урушавање квалитета образовног система, не само да је неумјесно већ представља и дрски покушај обмањивања младих генерација које су рођене деведесетих и која се не могу присјетити, рецимо, урадака потпредсједника ДПС-а под неинвентивним насловом „Рат за мир“. Тим писањем је обмањивао црногорску јавност тада, а сада то  наставља да чини када тврди да је шеф његове партије много значајнији од краља Николе, књаза Данила и Марка Миљанова. Изгледа да још само фали да господин Маровић саопшти да његов шеф воду претвара у вино па да комплетира умјетнички дојам у додворавању првом министру“.

Објаснити младима ко је распродао имовину

У свом закључку истиче да је много значајније да генерацијама деведесетих неко објасни ко је распродао ,,њихову ђедовину, ко им је одузео перспективу економске сигурности и ко то покушава да етаблира култ личности у двадесет и првом вијеку? Изнад и прије свега, нашој младости је потребан одговор на просто питање: ко им траћи вријеме? То је оно што занима младост, а установљавање идентитета путем истраживања јавног мњења је још један доказ како владајућа и добростојећа класа доживљава духовне вриједности које су стваране вјековима, а које они на овај начин багателишу, а да нису ни свјесни тога“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: