Перо Будмани – Србин којег и комшије Хрвати поштују
1 min read
Перо Будмани
Перо Будмани, српски политичар, потицао је из угледне породице Срба католика из Дубровника, од оца Влаха Н. Будманија (око 1795-1858), поморскога капетана и мајке Ане-Марије Стули (око 1798-1854), ћерке Петра-Пере Л. Стулија (око 1762-1828).
Перо је имао старијег брата Николу Гргу Маријана Антуна Будманија (1827-1853), поморца и сестру Катарину-Кату Раду Доминику Будмани (1828-1???), коју је усвојио његов стриц Аутун Будмани из Анконе.
Породица Будмани је становала у најпрометнијем делу града, на Пилама (у данашњој улици Пере Будманија).
Када је 30. јуна 1882. године умро дубровачки кнез Медо Пуцић, тада најзначајнији представник Срба католика у Далмацији, професор Перо Будмани је добио част од Пуцићеве породице, као и Српске дубровачке омладине, да говори над његовим гробом (сахрањен је у породичној гробници на гробљу св. Михаила на Лопуду), а том приликом он је изјавио следеће (овде је дат говор у интегралном облику):
,,Нијеси умро, Медо, наша дико; осим кости и коже ништа друго нијеси пропустио мркој смрти; твоје је име остало, твоја су дјела с нама. Нећеш ти умријети никада, славни Медо, јер ће те народња успомена, дража од злата и драга камена, како ти сам велиш, сахранит од смрти, од заборава. Док буде свијета, док једно наше срце буде куцати, твоје ће славно име, спојено с Његошевим и с Бранковим, бити неумрло. Нећемо плакати дакле за тобом; дапаче принашамо на твој гроб нешто што ће ти више угодити него наше сузе и принашамо ти обећање да ћемо ити стазом којом си нас упутио. Кунемо ти се, да ћемо свагда твоје стопе слиједити и обећавамо ти да искра, што си нам у срце укресао неће нигда се угасити и да се плодно сјеме неће нигда изјаловити што си у наше духове бацио и кунем ти се да ћемо извршити до длаке твоју опоруку, што си нам у Поми оставио:
Ој покле те превишњи надари
Умом, силом, лицем, р’јечи сличном
Да нам будеш мегју свијем дичном,
Српска земљо дер за себе мари,
Шта ћеш тражити мисирских оаза.
Влашких чуда, њемачких доказа?
Изнеси нам своје груде плод,
Кажи св’јету свој јуначки род!
А ти дични Медо, на крилима твоје виле, која те од смрти сачувала, стражи лебди над радом и стазама твога омиљеног народа док га видиш срећна и честита за чим си још из дјетињства жарком душом хлепио.“
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
I sta sada imamo sa time sto ponavljamo proslost da su nekada postojali Srbi katolici ? Koja je poenta te price ? da kukamo i setimo se naivnost u Srbima ? Da su Srbi katolici iskreno zeleli sacuvati svoj identitet ili sacuvati svoje srpstvo, ne bi ikad pristali postati deo vestacke hrvatske nacije, ne bi ikad pristali da sa hrvatima udju u nekakav politicki savez tokom 19 veka, da su Srbi katolici bili sasvim cisti u mozgovima, onda su trebali videti zamku i corsokak te senilne i odvratne price oko ujedinjenjem sa hrvatima.
Imamo isti slucaj sa Sopskim Srbima koji su postali Bugari. U sustini, ista prica i sa Bosnjacima, svi oni na kraju nisu zeleli ostati deo srpstva, jel da su zeleli, onda bi nastavili biti Srbi, a da nisu hteli postati Hrvati, Bosnjaci ili Bugari, prosto i jasno, mogli su da se sele u Srbiji tokom 19 veka. Ko je zeleo ostati Srbin, on je ostao Srbin, kraj price. A za mene ne moze Srbin biti taj koji nema Slavu, kome vera nije pravoslavna i koji nema Svetog Save kao temelj srpske crkve, a neki ce mi pricati o Mesi Selimovicu i drugima, opet prazne price, izuzeci u ovom pricu. Taj koji je postao „Hrvat, koji se preimenovao u Bosnjaka, taj koji je postao Bugarin“, taj ne zasluzuje nikakvo postovanje, a jos manje razumevanje.
Da postojali su nekada Srbi Katolici i postali su Hrvati, kraj price, kao sto su do skoro postojali Srbi iz Crne Gore, koji su se prodali kao proste prostitutke i postali su odvratni konvertiti i ustase, i sta cemo sada ? Da i njih zalimo i da samo kukamo ? Onaj koji ne zeli biti Srbin i ne mora, taj koji je izdao svoje predake, to je njegova sramota, ne nasa. A bolje da se otarasimo takvih Srba, sto pre sto bolje.
Dosta mi je citati kuknjave i bedne price te o Srbima katolicima, te o Srbima islamske vere, te o jeziku. Ljudi borimo se za ono sto nam je ostalo, a ne za necemu sto smo davno izgubili i nikada necemo povratiti. A Jel ce Srbi katolici, odnosno danasnji hrvati se vratiti u srpstvo ? Naravno da se to ikada nece desiti, takodje za Bosnjake.
Ima puno istine u tome sto ste napisali, ali nije istina da su Srbi katoilici postali Hrvati. Bilo ih je samo u Dubrovniku i ostali su Dubrovcani ponosni na srpstvo, ali u novoj NDH nisu mogli ostati, eno ih po svijetu. I mnogi od njih govore i pisu o srpstvu Dubrovnika, pa i nasljednici Pera Budmani koji zive u Italiji. Engleskoj i Juznoj Americi. I nadaju se povcratku!
Ово ОБАВЕЗНО сваки Србин треба прочитати а уредништву портала предлажем да уз овај феноменални серијал о Србима у Дубровнику можда и ово о Србима у Далмацији,кроз наставке свакодневно објављује….а,ако их не мрзи,нека пошаљу и Дубровачким новинама,…да се мало госпари едукују.
https://www.zapadnisrbi.com/zapadni-srbi/republika-srpska-krajina/dalmacija/28-srbi-u-dalmaciji?start=6
Hvala Portalu što piše o Srbima katolicima rodom iz Dubrovnika. U SFRJ se nije ni pisalo ni govorilo o Srbima katolicima, pod izgovorom tzv bratstva i jedinstva, a Hrvati su ih prisvojili ,uprkos njihovom izraženom srpskom identitetu. Srba katolika je bilo i u Splitu i drugim krajevima Dalmacije, a da i ne govorimo o Boki.
Srbi katolici zajedno sa autonomistima ( koji su se smatrali Dubrovčanima) su vladali Dubrovnikom od 1890 do 1899., uprkos austrougarskoj i hrvatskoj opresiji. Srbi katolici su predložili da se u Dubrovniku podigne spomenik Ivanu Gunduliću 1893. Srpski kralj Milan je dao pozamašnu svotu novca za podizanje spomenika . Srbi katolici su imali značajnu ulogu u Kraljevini Srbiji. Vrlo uticajan je bio, između ostalih, ministar Dragutin Franasović ….
Budmani je jedan od najpostovanijih Srba katolika i jedan od najvecih Dubrovcana svog vremena. Njegovo djelo ostaje zapisano u srcima vecine Dubrovcana, posebno Srba Dubrovnika.