Pero Zubac: Kad dođe čas, Bože, da se odmetnem na drugu obalu, među svoje

Kad dođe čas

Kad dođe čas, Bože, da se odmetnem,
na drugu obalu, među svoje,
pomozi, na čas, bar, da sretnem
sve one što se susreta boje.

Šta ću im reći, šta prećutati,
kakva će vest od mene da se sazna,
da li im dolazim da se vratim
ili kao opomena i kao kazna?

Kad kucne ura da se krene,
u nepostojanje, u duša vrt,
učini ko da je došla po mene
Lenka Dunđerska, a ne smrt.