Перовић „не зна колико је сати“: Вријеме истиче, одлуке АСК-а о сатовима Ђукановића још нема

Истиче рок који су из Агенције за спречавање корупције (АСК) најавили за одлуку о томе да ли је бивши предсједник државе и некадашњи први човјек Демократске партије социјалиста (ДПС) Мило Ђукановић законито стекао врло вриједну колекцију сатова.

На сједници Одбора за антикорупцију одржаној 20. марта ове године, директорка АСК Јелена Перовић казала је тада да ће Агенција у „наредних 20-ак дана“ донијети одлуку о Ђукановићевој веома вриједној колекцији сатова, пише РТЦГ.

Ипак, из АСК-а се до данас по том питању нико није оглашавао.

Перовић је на поменутој сједници Одбора за антикорупцију казала да је поступак везано за сатове у завршној фази, те да ће одлука бити донијета „у наредних 20 дана, у зависности од обавеза Агенције“. То питање на скупштинском одбору покренуо је посланик ЗБЦГ Милун Зоговић, наводећи да се стиче утисак да се АСК више бави тиме „да ли је неки политичар заборавио да одјави аутомобил који је стар 30 година“, а да не види егзактне примјере имовине која није у складу са легалним приходима.

О афери „Сатови“ медији су више пута писали. Занимљиво је да се ради о поступку који траје годинама а који је првенствено покренут на иницијативу Мреже за афирмацију невладиног сектора (МАНС).

У новембру прошле године из АСК-а су казали да ће се ускоро огласити поводом овог предмета али је рок опет пролонгиран. До данас није откривено да ли је ријеч о утемељеним оптужбама с обзиром на то да се ради о сатовима велике вриједности чију куповину Ђукановић није могао да приушти својим званичним примањима.

Осим што сатови нијесу пријављени у имовинском картону, Ђукановић није дозволио надлежним органима увид у банкарске рачуне.

Пријавио је да има плату, али је и даље непознаница како је приуштио ове скупоцјене сатове, о којима медији и НВО сектор годинама пишу. Да ли је за то послужио приход неке од фирми које је основао, или су то поклони, остаје нејасно,

Скупштински Одбор за антикорупцију донио је раније и одлуку о формирању Комисије за спровођење избора чланова Савјета АСК-а, и расписао јавни конкурс за избор пет чланова Савјета те Агенције.

Комисију за спровођење избора чланова Савјета АСК-а чине Јевто Ераковић, Момчило Лековић, Миодраг Иличковић, Мирослав Турковић и Павле Ћупић.

Пред парламентом је, међутим, важан задатак јер је рад АСК-а одавно у фокусу јавности.

И даље је актуелна преписка директорице Агенције за спречавање корупције са бившом предсједницом Врховног суда Црне Горе Весном Меденицом, која је ухапшена у априлу 2022. године, а потом почетком прошле године пред Вишим судом оптужена за више тешких кривичних дјела. Перовић се, према тим наводима, консултовала са њом око предмета и процјена. Транскрипте су објавиле „Вијести“. Услиједиле су бројне реакције, и захтјеви да директорица АСК буде смијењена.

Перовићева је негирала оптужбе и одговорила подношењем кривичних пријава.

Предсједник Црне Горе Јаков Милатовић рекао је у првој реакцији навео да информације које указују на могући недостатак професионализма и интегритета у АСК-у додатно урушавају већ уздрмано повјерење грађана у државу и правни поредак.

Да ће иницирати избор новог Савјета АСК, који би се бавио одговорношћу Перовић, најавили су раније из Владе.

Јелена Перовић изабрана је за директорицу Агенције за спречавање корупције у јулу 2020. године. Прије ње, директор агенције био је Сретен Радоњић.

За избор директора потребно је да четири од пет чланова Савјета Агенције гласају “за”.

Савјет Агенције за спречавање корупције има пет чланова који се бирају на период од четири године и могу бити изабрани највише два пута. Чланове Савјета бира Скупштина Црне Горе на предлог радног тијела надлежног за послове антикорупције.

С друге стране, мандат директору АСК траје пет година.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: