Pilat i svatovi

Piše: Mišo Vujović

Vlada Zdravka Krivokapića je zaslužila da ode. Ne u istoriju već malo dalje. Čast pojedincima, u njih ne ubrajam “bravuroznog” komesara Dritana, koji neće Mila ali se u njegov čamac ukrcava. A možda taj čamac sa Milovom posadom bude Dritanov pendrek za disciplinovanje partnera. Taj pendrek obezbeđuje komesarsku vladavinu sa šesnaest igrača na stazi za zagrevanje. a biće ih još. Iako Dritan nije ostrvo spasa,ali je i čamac u koji će se mnogi ukrcati.
Vlada je učinila što je mogla i više od onoga kakvim je kapacitetom raspolagala. Mogla je i gore, ali ne od one ispred nje – razbojničke.
Vlada Profesora, asistenta i njihovih đaka pomešanih u svemu, različitog uzrasta, verovanja,navika, stremljenja, sklonosti, narativa, obrazovanja…, posprdno nazvana apostolska na početku. Na kraju se ponoviše beskonačno reprizne scene.
Groteksno, ali istinito i ovde se dogodio Juda, i broj 30., samo su srebrenjaci postali milioneri.
Tu je i Pilat koji ne pere ruke, već se projavljuje kao spasitelj. On u svom, uvek mesijanskom obraćanju govori da će podržati i crnog đavola a kamoli Judu sa manjinom za dobrobit dobara opljačkanih od građana.
Naravno nije izostao ni poljubac. Judin! A či bi drugi!
A Juda nije sam! Tu je svita vrhovnih Prvaka sa Pilatom na čelu. Šarenilo, pijačno, sveže naprskano. Cakli se od glanca. Ko svadba naše braće u Beču. Zna se i ko kiti i pesmu započinje. Ovo ni Živko Nikolić ne bi režirao u vrhuncu nadahnuća. Ovo može samo da nadahnjuje Lucifer.
Sam je ostao Mesija u pokušaju, kao čovek velike ali promašene šanse, koji nije izneverio sebe, ni bližnje, ni istoriju najstariju damu starog zanata,ni tradiciju
da nejaki Uroš jako udari i dugo traje.
Sve je moglo kad moglo nije.
Fajront dugo traje, a mrak je sve crnji.