Pilule za smirenje: Marković Aladin sa čarobnom lampom i putovanje za Bergamo!

Piše: Ivan Milošević

Duško Marković je juče predložio opoziciji u republičkom parlamentu pilule za smirenje. Nešto je o tome natuknuo povodom pojavljivanja Mila Đukanovića u javnosti, ali ne treba biti neki politički mag, pa shvatiti da vladajuće stranke taman tako shvataju opoziciju – kao pacijente kojima su potrebne pilule za smirenje! Kada normalan čovjek to čuje stvarno se upita kome su u Crnoj Gori potrebne pomenute pilule? Nakon slušanja Markovića običnom građaninu taman treba nešto za smirenje i to ne jedna pilula, nego čitava kutija, jer jedino tako omamljen može da proguta Markovićevu priču kako su i u vremenu korone sve pozlatili u Crnoj Gori i kako su pomogli svakom sinjem i ostalom kukavcu kome nemaština kuca na vrata!

Pored tih sinjih kukavaca mislim da bi i ovi DPS-ovci trebalo da međusobno podijele više kutija „bensedina“ i malo smire svoju raspomamljeno samohvalisanje i samožrtvovanje za ono što su uradili ili što će tek uraditi. Iz mog ugla jučerašnji nastup Duška Markovića je ličio na lika iz bajke, odnosno Aladina sa čarobnom lampom. Priča jeste lijepa, ali je bajka i savršena za uspavljivanje djece. Marković je juče bio taman to. Bajkoviti uspavljivač nedoraslog naroda koji još uvijek ne koristi u potpunosti  sve što mu je Bog dao u glavi, odnosno zdravo rezonovanje i osjećaj samopoštovanja!

Još kada se Markovićevoj lampi doda platni karton Vesne Maraš iz „Plantaža“ i ostalih aktivista DPS-a u državnim firmama, onda vam je potrebna hitna injekciona doza najjačeg rastvora za smirenje, jer vas vladajuće stranka tako vuče za nos i napada elementarnu intelegenciju sa svih strana da vam dođe da iskočite iz sopstvene kože! Pa samo ova Verica i njene DPS kolege iz državnih preduzeća mogli bi  za najmanje par stotina građana da odvoje tih 220 evra što je tražio dio opozicije kao hitnu pomoć građanima! Međutim, toga filma nećemo gledati, ali ćemo se naslušati bajki Duška Markovića i njegovih pulena!

Nijesam ekonomista niti me ta oblast zanima, pa se ne bih upuštao u rasprave o toj grani nauke. Međutim, ne treba mi fakultet ekonomije, pa da vidim prazne i probušene džepove običnih građana na jednoj, a bankomate u privatnoj upotrebi na drugoj (DPS) strani i na osnovu toga zaključim da tu nema ni „e“ od ekonomije ili je taman ima toliko koloko u onom „p“ koje pomenu juče Marković, tvrdeći da oni ne vode politiku nego spašavaju građane!

Ni do sada mi nešto sva ta DPS družina nije izgledala sjajno i bajno, ali nakon ovih dva mjeseca korone i njihove vladavine u pandemijskim uslovima, stekao sam uslove za razvoj trajne alergije kada ih vidim. Priznajem da mi rastu zazubice, javljaju se fleke na koži, gušim se i kijam na sve strane kada vidim DPS-ovce. Priznajem da kada ih slušam dođe mi da se zamaknem, jer mi život propade u ovoj državi gdje oni vladaju 30 godina. Kada njih vidim i čujem dođe mi da pješke krenem u Bergamo i u sami centar njihove bolnice i zatražim od nekog sredovječnog pacijenta da mi kine ispred nosa i preda njeno veličanstvo koronu. Bolje i to nego da slušam i gledam svaki dan ove tipove poput Duška Markovića, Mila Đukanovića, Milutina Simovića, Aleksandre Vuković i ostalih likova iz nimalo bajkovite bajke o trodecenijskoj vladavini DPS-a!

(Izvor: Srpska24)