Питоме долине посташе провалије у овој пјесми у којој немам мира: Бранко Миљковић – Почетак путовања
Шта је то што се у дну песме крије кад исти дар негде је јутро а негде ноћ мира? О даљино сна где југ влашиће свира, скриј ме од слепог камена који у небу бдије.
Бранко Миљковић
Почетак путовања
Шта је то што се у дну песме крије
Кад исти дар негде је јутро а негде ноћ мира?
О даљино сна где југ влашиће свира
Скриј ме од слепог камена који у небу бдије.
То питоме долине посташе провалије
У овој песми у којој немам мира.
Срце пуно мрака анђела свога бира
Да бди над горким морем и намеру ми крије.
Црно једро мог ветра пловидбо ослепљена
Мојој охолости море до колена
Над мојом главом опасност симетрије
Светова поређаних умом у привид.
С чиме да те здружим кад ти изгубих вид
Лепи мој дане с душом елегије!
*
Бранко Миљковић
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
