Pjesnik ljubavi i smrti: Na današnji dan rođen Sergej Jesenjin

Na današnji dan 1895. godine rođen je ruski pisac Sergej Aleksandrovič Jesenjin, jedan od najvećih pjesnika ruske i svetske književnosti.

Jesenjin je svojim melodičnim i slikovitim stihovima poetizovao boemiju i skitnju i slutio oluje nad Rusijom i sopstveni udes skitnice i samoubice u 30. godini života.

Konflikt epohe i pesnikove lirske duše najviše je izražen u dramatičnim ciklusima „Kafanska Moskva“ i „Povratak u zavičaj“ i nizu pesama nastalih 1924. i 1925. u kojima je najavljen pesnikov tragičan kraj – samoubistvo u decembru 1925.

Za samo 30 godina života Jesenjin je iza sebe ostavio ogromno djelo. Pjesme o domovini i rodnom kraju, „običnom“ životu, majci, i Hristovom teškom krstu koji na svojim leđima nose pjesnici. Punog srca i duše pisao je o smislu i besmisleno teškoj životnoj patnji, posmatrajući ih najčešće kroz stihove o ljubavi.

Ovako je Jesenjin govorio o Srbiji:

U svom sonetu „Greciя“ Jesenjin slavi Srbiju, a Grčku kori zbog pasivnosti i dvoumljenja. Učinio je to kao budući vojnik na ruskom frontu Prvog svetskog rata. Pozvan u vojsku u Petrogradu, 25. marta 1916, upućen je u Carsko Selo i raspoređen u posadu sanitetskog voza broj 143.

Nastanak soneta „Grčka“ podsticalo je i pisanje ruskih novina, početkom 1915, o neslozi Grka da stupe u rat: jedni su za saradnju sa Nemcima, drugi naklonjeni Antanti. U svom sonetu u moskovskom časopisu („Ognivo, 1915), Jesenjin je, za podstrek Grcima, pomenuo slavne iz njihove drevne istorije – junake Trojanskog rata i Homerove „Ilijade“. A u poslednjoj strofi, uputio je Grčkoj jarke riječi ohrabrenja: „Britak mač izvuci. Budi sestra srpska“:

Greciя

Mogučiй Ahilles gromil tverdыni Troi.
Blistatelьnый Patrokl sražennый umiral.
A Gektor meč o travu vыtiral
I sыpal na vraga cvetuщie levkoi.

Nad prahom gorestno sletalisь s plačem soi,
I lunnый serp setь tunik prorыval.
Ustalый Ahilles na zemlю pripadal,
On nes ubitogo v rodimыe pokoi.

Ah, Greciя! mečta duši moeй!
Tы skazka nežnaя, no я k tebe nežneй,
Nežneй, čem k Gektoru, geroю, Andromaha.

Vozьmi svoй meč. Budь Serbii sestroю.
Napomni miru sgibnuvšuю Troю,
I dlя vandalov pustь černeюt meč i plaha.

1915

Navodno su i ovo riječi ruskog pjesnika o srpskom narodu, ali za sada nemamo potvrdu autentičnosti:

„Daleko, ispod Karpata, tamo gde dve reke teku kroz ravnicu, postoji jedan narod. Seljački i žilav, nalik ruskom narodu. To je srpski narod. Težaci koji ljube zemlju i nebo slovenskom ljubavlju za zavičaj. Ćudljivi, ali topla srca.“