Плантаже марихуане ничу свуда: ЦГ у шверцерском и криминалном ланцу једна од значајнијих држава за транзит ове дроге

Када је јуче Управа полиције саопштила да су њихови службеници у Пљевљима лоцирали и пронашли на одређеној локацији плантажу марихуане, са које су изузели 117 стабљика марихуане, то је само за оне који не прате ову проблематику дјеловало као новост или занимљивост, преноси РТЦГ.

Овај случај заправо је актуелизовао питање да ли је и колико производња марихуане распрострањена у Црној Гори.

Не тако давно полиција је за кратко вријеме открила чак девет засада марихуане у нашој држави, који су се кретали од неколико десетина, до неколико хиљада стабљика, што јасно говори да овај вид кријумчарења у Црној Гори није случајан, али још увијек не тако озбиљан као у неким сусједним државама.

Тако је подгоричка полиција прије три године у мјесту Рваши код Цетиња открила плантажу са три хиљаде и седамсто стабљика, што је до сада највећи засад у Црној Гори.

Том приликом ухапшен је један Подгоричанин због постојања основа сумње да је извршио кривично дјело неовлаштена производња, држање и стављање у промет опојних дрога и кривично дјело недозвољено држање оружја и екпслозивних материја.

Тада је објашњено да би осумњичени од заплијењене марихуане, да је стигао до јесени да је обради и “пожање”, добио вишемилионски износ новца, а запленом је спријечено да дрога буде кријумчарена како на територији Црне Горе, тако и према земљама региона.

Случај из Рваша није усамљен јер су службеници Одсјека за борбу против кријумчарења дрога Управе полиције само два мјесеца прије тога са колегама из осталих организационих јединица УП открили још осам мини-плантажа марихуане са мањим бројем садница канабиса.

Плантаже канабиса откривене су у Плужинама (18 стабљика), Голији (132 стабљике), Гусињу (30 стабљика), селу Рудине код Тузи 180 стабљика), селу Попратница код Рваша (85 стабљика), селу Мрке код Скадарског језера (20 стабљика), пограничном мјесту Цијевна Затријебачка (222 стабљике), а потом још двије веће у Рвашима.

Није заборављено како је полиција прије неколико година засад марихуане открила и у Андријевици.

Како РТЦГ преноси, из Одсјека за борбу против кријумчарења дрога су након тога казали да су појачали контролу, да се не би догодило да овај вид кријумчарења узме маха као у сусједној Албанији, гдје се суочавају са масовном производњом цијелих територија земље, на отвореном.

Одавно је позната чињеница да Албанија важи за највећег произвођача марихуане у Европи и другог у свијету, док је Црна Гора у шверцерском и криминалном ланцу једна од значајнијих држава за транзит ове дроге.

Дрога је до сада углавном преко Луке Бар шверцована до Италије, и даље према тршишту у западној Европи, све до Скандинавије, гдје је њена цијена достизала највеће износе.

Према добро обавијештеном извору у области Лазарет, познатој под називом албанска Колумбија, годишње се производило више стотина тона марихуане, познате као албанка, као и модификоване верзије канабиса сканка.

Дрога из Лазарета обично иде у неколико стандардних и устаљених шверцерских праваца. Један од њих је од Драча и Валоне, глисерима до Италије. Други правац је од Валоне до хрватског града Шибеника, одакле бродовима продужава за Венецију.

„Трећи пут је преко Црне Горе. Дрога је обично преношена путничким аутомобилима. Вриједни товари улазе преко Божаја, односно Сукобина, а затим, ако ту прође, иде на Дебели бријег. Код преноса дроге већином се користе аутомобили са преправљеним дном, у кровном тапацирунгу, као и у инструментал табли. Већину курира престављају млади албански брачни парови, мада је било случајева да и старији људи за добру накнаду преносе сканк”, прича добро обавијештени извор.

Мада су локалне власти у Албанији и раније тврдиле да сваке године униште између седамдесет и сто хиљада биљки канабиса, јасно је да у овој сусједној земљи има области које су у потпуности изван контроле власти.

„Послије рата који се више од годину у Лазарету водио између полицијаксих снага и паравојске наркодилера, велика поља марихуана пресељена су на подручја која су за полицију неприступачнија. Тако је узгој марихуана настављен без икаквих проблема и у истим количинама”, казао је тај извор.

О каквим размјерама производње и шверца дроге се ради, говоре и подаци које је објавила америчка агенција АП.

Према овој агеницији албанско село Лазарат носи епитет „фабрике за марихуану“ са годишњом производњом од око 900 тона канабиса и „извозом“ наркотика у тржишној вриједности од невјероватних четири и по милијарди еура.

То је чак половина бруто друштвеног производа Албаније. Агенција АП подсјећа да је становницима у Лазарату, селу на југу Албаније, узгајање марихуане најважнија привредна дјелатност.

Тако је Албанија само корак иза Мексика, који је највећи произвођач марихуане за тржиште Сједињених Америчких Држава.

Томе у прилог говоре и подаци о постојању више подземних тунела на граници ове двије државе, између Мексика и САД.

Посљедњи откривени подземни тунел био је дужине четиристо метара, спајао је два илегална магацина са једне и друге стране границе, и тада је одједном заплијењено 17 тона марихуане.

У 2020. години, примјера ради, црногорски полицајци су заплијенили марихуану вриједну три милиона еура.

У првих седам мјесеци 2021. године, активностима Одсјека на пресијецању кријумчарских рута марихуане из правца Албаније, преко територије Црне Горе, заплијењено је више од једне тоне и 200 килограма.

Према подацима Уједињених нација глобална вриједност илегалне трговине марихуане је 140 милијарди долара.
Балкан је, међутим све више не само подручје транзита, већ и велико тржиште за марихуану.

Тако на примјер, “Блиц” пише да је захваљујући несметаном и јефтином узгајању марихуане у Албанији, балканско тржиште наркотицима посљедње двије деценије просто затрпано албанском „травом“.

Она је купована у Тирани и Драчу за 2.000 еура по килограму, а препродавана у Скопљу, Подгорици, Београду, Сарајеву, Загребу, Будимпешти и Букурешту за 5.000 еура по килограму.

Главни трговци овом марихуаном су Албанци, Црногорци и Срби, који је продају широм Балкана, па и у Румунији.

Наркомафија годишње само на Балкану прода преко 117 тона албанске марихуане.

Сканк је опојна дрога која садржи концентровану марихуану. Њен цвијет има висок процент психоактивне супстанце.

Узгајање сканка, пише “Блиц”, јесте захтјевно и скупо, јер тражи загријевање јаким сијалицама и вентилацију, али је просто, јер се правила могу узети са интернета.

Вјештачки прављена марихуана може да има пет берби годишње и зато је сканк веома исплатив.

Колико новца у виду марихуане је у транзиту кроз Црну Гору и земље окружења, није лако срачунати. Али, осим што је кријумчаре у транзиту, црногорски држављани све више се одлучују и да је сами производе у нашој држави.

То је показала и јучерашња акција у Пљевљима, као и раније акције и откривања плантажа марихуане у скоро свим дјеловима Црне Горе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: