Платформа за нешто друго

Пише: Јован Лакићевић

Они који се озбиљније баве феноменом политике и геополитике, знају веома добро да многе ствари из ових области уопште не стоје онако како се на први поглед може појмити и закључити.
Илустрација за тако нешто може бити и непојмљива узбуна у држави Србији (умало да напишем Страдији!), створена најавом предсједника Србије о могућим америчким санкцијама НИСу, руско-српској компанији за производњу и дистрибуцију нафтних деривата и гаса.
Та најава је, да будем искрен, добродошла да се народу скрене пажња са ових мучних демонстрација „силе улице против насиља“, индукованих , нема сумње, из „иноземства“. Друго је питање шта инострани, западни центри моћи, тиме хоће.
Придружићу се, пензионерски докон, овој информативној халабуци, али из сопственог „угла гледања“ који се не подудара ни са чим што се након најаве предсједника о „могућим санкцијама САД“ што се у ових неколико дана „кампање“ могло чути.
Крајње поједностављено, мислим да је у питању стварање платформе за примјену „енергетског споразума“ Србије и САД, кога је са српске стране потписао актуелни министар спољних послова (?!) прије два-три мјесеца!
Узгред, о том Споразуму се у јавности Србије не зна баш ништа. Почев од тога, зашто га је, мимо уобичајених протокола морао да потпише министар иностраних послова, доскорашњи амбасадор Србије у Вашингтону, а не, рецимо, министар енегретике, па до садржаја, који је до данас остао потпуна енигма!
Чуло се, тим поводом, једино неколико коментара из врха власти, да је у питању „резервна варијанта“ у снабдијевању енергентима, уколико се прилике на овом подручју, у међувремену, искомпликују.
Стекао се утисак да су се „прилике већ искомпликовале“, без обзира на то да ли ће најављених санкција уопште и бити, те да се мора рачунати са позписаном куповином америчког кварцног гаса седам-осам пута скупњег од садашњег, руског!
Сјетио сам се, у овом часу, да је споменути министар био фаворит америчког амбасадора у одласку, који је о њему говорио као о „сјајном кандидату“ за мјесто министра. А споменутом амбасадору се, као „доказаном пријатељу Србије“, мора вјеровати! Ја му „вјерујем“, још од Јуника, када је, буквално изувен, заједно с Холбруком, претворио УЧК, од терористичке организације у „ослободилачку војску Косова“!
И, да направим још једну дигресију. До јуче нијесам знао да је споменута особа, након оних првих прољетњих демонстрација у Н. Саду, против Динка Шакића, пардон – Грухоњића, дошла у Н, Сад и, ваљда, у Ректорату рекла „ да се лопта сусти и да се „ствари смире“. Тако је Динко остао и даље професор новинарства! Да би се ових дана, уз награду неке њемачке фондације, ваљда за храброст, устоличио на неодређено врије! Тако се господо политичари домаће дипломате штите своји агенти (Динко је „корисник“ Рокфелерове фондације већ годинама(!), и, – ником ништа!
А што се тиче министра, ријеч је о момку који се, својевремено случајно нашао у „Отпору“ (младалачке заблуде!), који се неколико година ваљао у преговарачкој просторији у Бриселу, све док није побиједио Шипртаре са 5:0! Узгред, он има два пасоша, српски и јеврејски, а можда и трећи. И то ником не смета!
Хоћу да вјерујем да о споменутим намјерама Бајденове криминалне администрације ( о увођењу санкција НИСу, односно Србији, српски политички врх, официјелно, није имао појма, сем најновијих инфрормација обавјештајних служби. И да је у питању једнострана акција наших пријатеља с друге стране Баре, да се створи платформа о примјени већ реченог међудржавног енергетског споразума о набавци много скупљих енергената! Преко Ријеке, дабоме.
Волио бих, наравно, да и овога пута, као и у неким минулим пројекцијама ближе и даље будућности, нијесам био у праву! Али, нажалост, јесам!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: