Plodovi osiromašenog uranijuma: Rak u Srbiji pokosi više od 20.000 ljudi godišnje

Posle bolesti srca i krvih sudova, maligni tumori predstavljaju najčešći uzrok obolevanja i umiranja ljudi u Srbiji. Svake godine u našoj zemlji se dijagnostikuje oko 36.000 novih slučajeva malignih bolesti, a godišnje od raka umre više od 20.000 ljudi. Ove, poslednje podatke objavio je Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, povodom meseca borbe protiv raka.

Na osnovu ovih podataka, Srbija se svrstava među zemlje sa srednjim rizikom obolevanja i umiranja od malignih bolesti u Evropi. Uprkos tome, kod nas se beleži relativno visoka stopa obolevanja i umiranja od raka, kao i velika učestalost faktora rizika. Razloga ima više: neprepoznavanje rizičnog ponašanja i nedovoljno korišćenje pozitivnih iskustava u sprovođenju programa prevencije i ranog otkrivanja malignih tumora iz sveta.

Prema rečima profesora Slobodana Čikarića, onkologa i predsednika Društva Srbije protiv raka, genetika u nastajanju malignih bolesti „učestvuje“ sa 10 odsto, dok su glavni krivci za ove bolesti spoljašnji faktori:

• Na spisku kancerogenih materija Svetske zdravstvene organizacije nalazi se čak 116 agenasa. Na prvom mestu je duvan, a uz to i alkohol, pesticidi, izduvni automobilski gasovi, i jonizujući zraci su vrlo značajni faktori rizika za nastanak raka. On kaže da je u protekloj deceniji stopa incidencije malignih tumora u našoj zemlji rasla dva odsto godišnje, dok je, recimo, u SAD u isto vreme opadala za 0,6 odsto. Kod nas se od 2006. godine za od 50 do 60 odsto povećao broj obolelih od limfoma i leukemija.

To se, kaže prof. Čikarić, može objasniti samo dolaskom spoljašnjeg faktora, u vidu uranijuma, i neodređene količine plutonijuma, koji su prekrili Srbiju za vreme bombardovanja.

Nije čudno da se duvan nalazi na čelu liste kancerogenih materija. On je odgovoran za svaki treći slučaj raka. Prema istraživanjima „Batuta“, za trećinu svih slučajeva raka krivci su i gojaznost, nepravilna ishrana i nedovoljna fizička aktivnost. Gotovo petina odraslog stanovništva Srbije je gojazna, a prekomerna težina povećava rizik od nastanka raka materice, debelog creva, dojke i prostate. Stručnjaci napominju da su u velikom broju slučajeva maligne bolesti izlečive ako se otkriju na vreme.

Kao jedna od mera ranog otkrivanja karcinoma u Srbiji je pre tri godine uveden Nacionalni program za skrining raka grlića materice, raka debelog creva i raka dojke. Međutim, još uvek veliki broj domova zdravlja u Srbiji nije uključen u sprovođenje skrininga, a i tamo gde se on primenjuje, odziv onih koji su pozvani na testiranja, nije dovoljan.

Profesor dr Radan Džodić, onkološki hirurg i direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, kaže da je skrining trebalo uvesti pre najmanje 20 godina: -Smrtnost od raka generalno počinje da pada, ali broj novoobolelih raste, i za od 10 do 15 godina to će biti hronična bolest. Efekti nacionalnog skrininga će biti vidljivi za tri do pet godina, ali potrebno je još mnogo toga unaprediti. Da bi se smrtnost i obolevanje smanjilo neophodno je da više od 75 odsto ciljne populacije bude obuhvaćeno skriningom. Takođe, konkretno, u slučaju karcinoma dojke koji se kod žena najčešće dijagnostikuje, potrebno je obezbediti još 70 skrining jedinica, zatim da aparati za skrining budu digitalizovani i umreženi.

Profesor Džodić kaže da od raka češće od nas obolevaju Nemci, Finci i neki drugi narodi Evrope, jer žive duže, a da bi se ova bolest ranije otkrivala i prevenirala potrebno je da poraste svest kod naših ljudi o faktorima rizika, kao i o neophodnosti preventivnih pregleda.

Da skrining treba da bude još efikasniji, slaže se i profesor Slobodan Čikarić:- Skrining se sprovodi sporo i zbog toga što nema dovoljno mamografa, ali ni stručnjaka. Zbog toga se još uvek rak u velikom broju slučajeva otkrije u odmaklom stadijumu. Muškarci u našoj sredini najviše obolevaju od raka pluća, kolona i rektuma i prostate. Kod žena, maligni proces je najčešće bio lokalizovan na dojci, kolonu i rektumu, plućima i grliću materice. Maligni tumori pluća i bronha vodeća su maligna lokalizacija i u obolevanju i u umiranju među muškarcima, odnosno treći po učestalosti uzrok obolevanja i drugi uzrok umiranja među ženama sa dijagnozom raka.

Rak dojke najčešći je maligni tumor u obolevanju i umiranju kod žena, a maligni tumori debelog creva i rektuma u našoj zemlji druga su po učestalosti lokalizacija raka u obolevanju i umiranju kod muškaraca, odnosno, drugi po učestalosti u obolevanju i treći u umiranju od malignih tumora kod žena.

Već dugi niz godina rak grlića materice je jedan od vodećih malignih tumora u obolevanju i umiranju kod žena u Srbiji. Tokom poslednje godine, bio je četvrti po učestalosti maligni tumor u obolevanju i u umiranju među našim ženama. Treći po učestalosti maligni proces među našim muškarcima bio je lokalizovan na prostati. Stručnjaci za javno zdravlje kažu da je na više od 80 odsto ovih bolesti moguće uticati sprečavanjem ili modifikovanjem faktora rizika.

Prema poslednjim rezultatima skrininga karcinoma dojke iz novembra prošle godine, od 144.970 žena iz ciljne grupe (od 50 do 69 godina) koje su pozvane da urade mamografiju, na testiranje se javilo nešto više od trećine (49.862 žene). Na skrining karcinoma debelog creva pozvano je deset odsto stanovnika iz ciljne grupe (od 50 do 74 godine), odnosno 83.290 osiguranika, od ukupno 789.330.

Na listi kancerogenih agenasa koju je objavila Međunarodna agencija za istraživanje raka, osim duvana, nalaze se i solarijum, alkoholna pića, biljke koje sadrže aristolohičnu kiselinu (sastojak preparata za mršavljenje), čađ, drvena prašina, prirodne mešavine aflatoksina, ultraljubičasto i iks zračenje, bakterija helikobakter pilori. Opasni su i steroidni i nesteroidni estrogeni, azbest, benzen, kao i rad sa katranom i u čeličanama, u industriji gume.