Po zlu putu u traganju za pričom; Nebojša Jevrić u „Srpskom sv(ij)etu“

„Mislim da sam zaslužio da budem zapostavljen, i trudio sam se na sve načine. Jednom mi se desilo da je na jednom sajmu knjiga naišao Boris Tadić sa svojim tjelohraniteljima na mene, opkolili su mene i jednog malog pisca, nekog Caleta iz Aleksinca. Onda mi se Boris obratio i rekao:  ‘Nebojša, samo da znaš da ja čitam sve ono što ti pišeš’. Rekao sam mu: ‘Borise, valjda zato i pišem’. Onda mi je on zapretio prstićem’i rekao :’Samo da znaš, i mi ćemo o tebi pisati’. Ta priča je ubrzo realizovana, i počeli su da pune stranice Danasa raznim pričama o meni, između ostalog i pričom  da je Nebojša Jevrić lični biograf Milana Lukića, otmičara muslimana iz voza“, započeo je priču o svom radu i zapostavljanju tog rada od strane javnosti gost „Srpskog sv(ij)eta“ pisac i publicista Nebojša Jevrić.

Interesantno je više epiloga ove priče, u kom ovaj plodni pisac, posredstvom svog prijatelja advokata tuži novine Danas i dobija odštetu.

On je pisao za čuveni nedeljnik Duga, najviše kao ratni izvještač sa terena, pa je za Nacionalnu televiziju govorio o tim sjećanjima sa prvih linija fronta.

Povodom Dana nezavisnosti Crne Gore, opisao je jedan svojevrsni tok tog događaja na sebi svojstven način:

„Crna Gora je dobila nezavisnost u deset puta ilegalnijim okolnostima na zasijedanju AVNOJ-a, ako je uopšte to zasijedanje i postojalo. Tada je sve dogovoreno, ako ne i ranije. Po kazamatima stare Jugoslavije su zajedno ležali balisti, ustaše, komunisti, crnogorski federalisti. Komunisti su bili najjači, a njima su se prišljamčili i svi ostali, bili su stub zatvorskog života u to vreme. Oni su svi zajedno oteli vlast, Crnogorci su dobili naciju, i sve je ostalo bilo pitanje vremena. Što se tiče tog referenduma (2006) znam da meni kao čovjeku koji je rođen u Crnoj Gori, kojem je tu rođen i otac, i đed, i prađed, i čukunđed  i čukunđedov čukunđed, nije omogućeno da glasam, a išli su avioni iz Luksemburga i Švajcarske puni ljudi koji su glasali. Sam referendum je platio gospodin Lajčak koji je već oko 9 ujutro bio dobrano pijan, a oko 11 je bio toliko pijan da nije znao ni u kojoj zemlji se nalazi“

„Lako je izazvati mržnju. Sa tri kila kokaina i deset kila marihuane možete svašta da izvedete, gledao sam to na ulicama Beograda i po žurkama“, dodao je Nebojša Jevrić, izražavajuću uvjerenje da se stvari ipak mijenjaju u Crnoj Gori.

Dio bogatog opusa ovog književnika, od kojih su neke knjige ekranizovane, predstavljen je u emisiji:  Luda kuća, Đavolje jaje, Osmi patuljak, Kokošinji rat, Fajront, Heroj na magarcu putuje u Hag, Ratna trilogija…

„Svi koji dođu u Beograd, dođu Balkanskom ulicom prema hotelu ‘Moskva’. Ja sam izabrao teži put: do Terazija sam se popeo Kameničkom ulicom, a tu ima mnogo zamki“, slikovito objašnjava svoj put, koji je očigledno ostao njegov izbor puta do danas. Majka mu je rekla za razne ljude sa kojima ga je zaticala u društvu da ih „sve po zlu putu nađe“, a otac mu je rekao da samo trči za fabulom, za pričom. Nebojša Jevrić zaključuje da se kod njega ta majkina i očeva priča slila u jedno i da je on „po zlu putu u traganju za pričom“ .

U mnoštvu anegdota, gdje pominje mnoga znamenita imena javne domaće scene u decenijama iza nas, izdvajamo jednu od onih sa Miodragom Bulatovićem, za kog smatra da je zapostavljen,  prilikom promocije knjige „Peti prst“:

„Ostadosmo sami, odvede me on na ručak i naručuje dva pasulja. A ja taman prije pola sata pojeo porciju. Kažem mu da ne mogu,  a on meni da ćutim i da jedem, jer kad sam odlučio da budem pisac, ko zna kad ću imati da jedem“.

Gost Gordane Janićijević je ispričao i anegdotu o svom izmišljenom liku Grubanu Maliću, za kog su u šali sa američkim novinarem, pulicerevim laureatom  Rajom  Gartmanom rekli da je najveći silovatelj muslimanki, nakon čega je tom Grubanu na kraju podignuta stvarna optužnica za ratne zločine, što je dokaz da se protiv onih koji su na strani Srba prvo podižu optužnice, a zatim traže dokazi:

„Da li su protiv Karadžića, Mladića, Martića i Šljivančanina dokazi tako jaki?“.

Nebojša Jevrić je govorio i o svojim šlemovima i kapama na kojima je uvijek pozadi pisalo „ne pucaj, brate“; o prodavanju zabranjenih tekstova Dobrice Ćosića, Gojka Đoga i Ljube Tadića iz tajnog skrovišta na kom je pisalo „dečja psihologija“; o krštenju u manastiru Krka gdje mu je kum bio Kiro Radović, i o susretu sa Jovom Kapičićem koji im je rekao:

„Da sam znao da ću dočekati dan da se ti pojaviš u Politici, ne bi ga ti izašao sa Golog Otoka“.

„’Luda kuća’ je kuća iz moje imaginacije, iz koje sam gađao ‘žute’. A knjiga je rasprodata jer je jedna kelnerica bila vešta. Sretao sam dr Dragana Dabića, odnosno Radovana Karadžića,  imam i njegovu podsetnicu, ali ga nisam prepoznavao“, prisjeća se gost Srpskog svijeta, nastavljajući svoja ratna sjećanja i podsjećanja na ljude koje je upoznavao, među kojima je i pisac Željko Pržulj, koji je takođe bio gost u Srpskom svijetu.

Pogledajte cijelo ovo interesantno gostovanje na Jutjub kanalu IN4S: