Počelo gašenje elektrana: Da li Srbija može sebi da dozvoli luksuz da se odrekne uglja

Ovo su očekivani potezi kada se zna da Srbija prati evropsku „zelenu agendu“ koja diktira svođenje proizvodnje struje iz uglja na minimum, koja je i obaveza Srbije na evropskom putu, do 2050. Stručnjaci, međutim, ističu da bi prioritet naše zemlje morao da bude očuvanje stabilnog snabdevanja strujom što, kako smatraju, još dugo neće moći da se postigne obnovljivim izvorima energije. Pitanje je da li je tender koji označava početak gašenja termoelektrana ipak preuranjen, i da li bi taj „luksuz“ Srbiji mogao u nekom trenutku da ohladi ladijatore, kada znamo da su u jeku energetske krize, pre dve godine, evropske zemlje koje se kunu u dekarbonizaciju počele da reaktiviraju nuklearke i termoelektrane zbog nestašica i skupog uvoza struje i gasa.

U EPS-u kažu da već rade na pripremi investiciono tehničke dokumentacije da se na lokacijama termoelektrana ‘Kolubare’ i ‘Morava’ izgrade solarne elektrane i da tim aktivnostima Srbija ispunjava obaveze iz Pariskog sporazuma i usklađuje se sa zahtevima EU o smanjenju sve skuplje proizvodnje električne energije iz uglja i plaćanju taksi za zagađenje. Konzervacija je rešenje za termoelektrane kojima je prošao radni vek i daje im „status rezerve“ u elektroenergetskom sistemu.

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Ljubodrag Savić kaže za RT Balkan da je sve to deo „Zelene agende“ i da se od Srbije očekuje da se bespogovorno povinuje tim zahtevima.

„Oni traže od nas da pređemo na obnovljive izvore energije da ne bismo zagađivali Srbiju. Šta ih briga za Srbiju? Vetrovi duvaju sa zapada, sa istoka ne ide zagađenje u Evropu. Oni su, s druge strane, sve svoje kapacitete reaktivirali. Nema dovoljno ruskog gasa, nuklearne elektrane su hteli da zatvore, a sad ih vraćaju u upotrebu. Ona latinska izreka da sve što je dozvoljeno Jupiteru, nije dozvoljeno volu, najbolje to ilustruje“, kaže profesor Ljubodrag Savić.

U termoelektranama EPS-a proizvede se oko 70 odsto, a u 16 hidroelektrana još oko 30 odsto električne energije u Srbiji. Iz Energetskog bilansa Republike Srbije za 2024. vidi se da u strukturi proizvodnje primarne energije ubedljivo najveći udeo ima ugalj (59,5 odsto), a slede biomasa (17,2), hidropotencijal (8,8), nafta (8,7), prirodni gas sa udelom od 2,2 odsto, dok geotermalna, solarna, energija vetra, biogas, otpad i deponijski gas zajedno imaju udeo od 3,6 odsto.

Profesor dr Dragan Ignjatović sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu je za RT Balkan rekao da je ovo nametnuto rešenje što se tiče brzine napuštanja uglja i uvođenje obnovljivih izvora energije. On je naveo da će čitava zelena tranzicija, prema Strategiji niskougljeničnog razvoja, Srbiju koštati gotovo 80 milijardi evra, a da je poseban problem što će najveći deo pasti na trošak građana.

„Prema ovom planu Srbija treba da poveća broj vetrogeneratora 32 puta, sa 0,4 na 8 gigavata, odnosno da se instalira oko 3.000 novih vetrogeneratora. To zahteva veliku površinu u relativno ograničenom prostoru gde postoje povoljni uslovi za vetar, u Istočnoj Srbiji i Banatu. Još gore je sa solarnim panelima gde treba da se instalira 450 puta više panela nego što trenutno postoji. Da bismo sa 0,037 gigavata stigli na 16,6 gigavata potrebno je 43 miliona panela“, rekao je profesor Ignjatović.

On napominje da je osnovni cilj svake strategije energetska bezbednost koja podrazumeva sigurnost snabdevanja i smanjenje uvozne zavisnosti.

„Srbija raspolaže velikim rezervama uglja koje omogućavaju proizvodnju električne energije i nakon 2050. godine ako bude potrebe. Srbija ima svoj ugalj koji je relativno jeftin i omogućava sigurnost snabdevanja. Zelena agenda koja se promoviše na zapadu nije postavljena na realnim osnovama. Kriza u Ukrajini je to pokazala, a tak će se pokazati kada nastupi kriza sa Kinom i zato EU grozničavo želi da obezbedi kritične mineralne sirovine da bi nastavila sa zelenom tranzicijom i sačuvala energetsku nezavisnost“, kaže Dragan Ignjatović.

Profesor smatra da su strategije koje su trenutno u izradi dale preambicizone ciljeve i da oni nisu realno ostvarivi. Zbog toga je verovatnije, kako kaže, da će se postepeno smanjivati proizvodnja električne energije iz uglja, pre svega zatvaranjem starih i neefikasnih blokova, i da će Srbija nastaviti da koristi ugalj i posle 2050. godine.