Почео књижевни фестивал „Ћирилицом“
Наступом женске вокалне групе „Хармонија“ и представљањем трећег броја „Паштровског алманаха“, синоћ је у Будви, у организацији ЈУ Народна библиотека Будва и Удружења издавача и књижара Црне Горе, на сцени између цркава у Старом будванском граду, почео други Фестивал књижевности “Ћирилицом”, саопштили су из Арт преса.
Отварајући ову културну манифестацију, предсједник Скупштине општине Будва, Ђорђије Вујовић је казао, да и овогодишњи књижевни фестивал, окупити, најзначајније писце, пјеснике, есеисте, али и еминентне научнике, лингвисте и теоретичаре књижевности.
Значај ове манифестације за Будву, културни живот града и њену туристичку понуду вишеструк, а недвосмислени циљ је, очување наше књижевне историје и баштине.
„Фестивал “Ћирилицом”, мора да скрене пажњу јавности и отвори научну јавну дебату, о миленијумско старом писму, на којем су исписани почеци наше писмености, казао је Вујовић, истичући, да се Уставом загарантована равноправност ћирилице, грубо крши, у земљи, у којој је ћирилица до скоро, тј. до прије неколико деценија била свеприсутна, а данас је има све мање, казао је поред осталог, предсједник Скупштине општине Будва“, саопштено је из Арт преса.
Предсједник Савјета ЈУ Народна библиотека Будва др Предраг Зеновић је истакао да је књижевни фестивал “Ћирилицом”, важна манифестација, и да је дух који она заговара важан.
Ових дана, казао је он, било је одређених покушаја, да се на неки начин, стави сјенка на то што ми радимо овом манифестацијом.
„У том духу, ја бих рекао, да никоме ко се служи разумом, није потребно додатно објашњавати, да је ћирилица наше заједничко добро и да је она у мултикултуралном колажу наше земље, додатна вриједност и љепота. Значи, ћирилица је опште добро, као дио наше културне баштине и зато она има право да буде заштићена и што више коришћена“, казао је поред осталог др Предраг Зеновић.
Говорећи о трећем броју Паштровског алманаха, пјесник Радомир Уљаревић је истакао, да ова вриједна књига, садржи толико најразличитијих података и у њој се из различитих углова приказује процват Паштровића, обичаје људи који овдје живе, њихове навике и њихова дјела, велики број имена чије су биографије импресивне и много значе, не само за Паштровиће и Црну Гору, већ и шире.
„У Паштровски алманах број три, казао је Уљаревић, налазе се интелектуална понирања у феномен паштровске баштине прошлости и садашњости, а толики број квалитетних и компетентних аутора, тешко је и набројати. Текстови у овој вриједној књизи, завређују огромно повјерење и поштовање. То је свеобухватни поглед на историју и културу паштровског краја, у паштровску изузетност и посебност и све оно, на што су Паштровићи са разлогом поносни и што чувају, као светињу“, рекао је Уљаревић.
Главни уредник Паштовског алманаха, др Мирослав Лукетић је казао, да је паштровски крај, увијек баштинио ћирилицу као темељно писмо, те да је на стотине паштровских исправа написано на ћирилици. То се мора знати и истовремено поштовати сва друга писма.
„Ћирилично писмо је Уставом Црне Горе загарантовано и равноправно са латиничним, али је друга ствар, што се оно покушава омаловажити и ставити по страни“, рекао је др Лукетић.
Главни уредник Паштровског алманаха др Мирослав Лукетић се захввалио својим сарадницима, који су пуно радили на излажењу досадашња три броја и изразио наду, да ће се ускоро почети радити и на припреми четвртог броја, саопштено је из будванског Арт преса.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
