Počinje velika akcija za destabilizaciju Srpske – ovo bi mogao da bude prelomni korak

Rezolucija o Srebrenici, koju, prema nezvaničnim informacijama, sprema bošnjački deo misije BiH pri UN, deo je velike akcije za destablizaciju Republike Srpske. Pored sankcija, pretnji, pritisaka, sudskih procesa i svakodnevnih saopštenja tzv. visokog predstavnika i zapadnih ambasadora, potrebno je obnoviti stereotip o srpskom narodu kao genocidnom.

Ovako dr Nenad Stevandić, predsednik Narodne Skupštine Republike Srpske komentariše vest da bošnjački deo misije pri Ujedinjenim nacijama u Njujorku, na čelu sa šefom misije Zlatkom Lagumdžijom, radi na novoj rezoluciji o navodnom genocidu u Srebrenici.

Ovo nije prvi put da bošnjački političari i njihovi međunarodni lobisti pokušavaju da u svetskoj organizaciji pokušavaju da proguraju rezoluciju kojom će srpski narod označiti kao genocidan, a Republiku Srpsku kao genocidnu tvorevinu. Slično su pokušali i 2015, kada je rezoluciju predložila Velika Britanija. Tada, međutim, zahvaljujući ruskom vetu, rezolucija nije usvojena.

Pokušaj sprečavanja međunarodne afirmacije Srpske

Prema Stevandićevim rečima, Republika Srpska je u proteklih godinu dana ostvarila znatne rezultate na međunarodnom planu.

„Samo ja sam posetio četiri evropska parlamenta, sa Evropljanima imamo gotovo svakodnevne kontakte. Predsednik republike imao je mnogo međunarodnih susreta i sa zapadnim i sa liderima na Istoku. Namećući joj hipoteku Srebrenice, pokušava se sprečiti međunarodna afirmacija Republike Srpske. Unutrašnji pritisak neće biti uspešan bez spoljnog pritiska. Ovo je samo deo kompletne igre“, navodi sagovornik.

Bošnjačka politička elita nema ni mogućnosti, ni snage da sama izvede akciju predlaganja nove rezolucije u Srebrenici i stoga je Stevandić, kako kaže, ubeđen da to rade u saglasnosti sa zapadnim „partnerima“.

Da se radi na podrivanju međunarodnih pozicija Republike Srpske saglasan je i politički analitičar iz Banjaluke, Anđelko Kozomara.

„Neke zemlje bi mogle da prećutno izbegavaju kontakte sa rukovodstvom Republike Srpske. Ne očekujem da rezolucija bude usvojena, ali će se od Republike Srpske praviti prostor koji je nastao na zločinima nad Bošnjacima. Dakle, Republika Srpska bi imala lošiji međunarodni položaj nego što ga sada ima“, smatra Kozomara.

Uz to, prema njegovom mišljenju, strani investitori bi takođe bili pokolebani kada su u pitanju ulaganja u Srpsku.

Bez obzira na to što rezolucija nema prolaz u savetu bezbednosti, bošnjačkoj političkoj eliti i njihovim mentorima sa Zapada važno je da se stalno govori o Srbima kao „negativcima“ iz vremena građanskog rata – da se slika o Srbima kao jednih krivaca za sukob iz devedesetih održi kako bi i dalje bili predmet kritika i osuda, dodaje Kozomara.

Bošnjacima je potreban međunarodni sertifikat

Bošnjaci ne mogu da na drugi način dokažu da je u Srebrenici počinjen genocid ako nemaju dokument neke međunarodne organizacije, u ovom slučaju UN-a, kaže Kozomara.

„Njihova „istina“ o Srebrenici je poslednjih godina na klimavim nogama i na sve moguće načine pokušavaju da tu „istinu“ brane i ovakvim postupcima, kakav je organizovao Zlatko Lagumdžija u Njujorku“, komentariše on.

Prema njegovom mišljenju, Bošnjaci, gde god su ambasadori, nisu ambasadori BiH, nego su ambasadori bošnjačkog naroda. Tako se i Lagumdžija „namestio“ da u UN-u gura rezoluciju o genocidu u kojoj bi Srbi bili proglašeni genocidnim narodom.

Ne može se ljuljati Srpska, a da se ne zaljulja Bosna

Govoreći o zajedničkom bošnjačko-zapadnjačkom planu, Stevandić navodi jedan paradoks života u BiH. Nikome, pa ni Bošnjacima nije u interesu nestabilna BiH, jer, kako kaže, „ne možeš da zaljuljaš Republiku Srpsku, a da ne zaljuljaš BiH“.

„To je potpuno ludilo. Mi smo deo zajedničke teritorije i sigurno je da će sve ljuljati. To je potpuno pogrešna percepcija, a ona je uvek indukovana spolja“, odgovara Stevandić na pitanje kako će, ne samo moguće usvajanje, već i sam predlog rezolucije uticati na političke prilike u BiH.

Za razliku od Srba, Bošnjaci su prihvatili da se Bosnom i Hercegovinom upravlja spolja – zato unutar nje i nema konsenzusa.

„Sada je to u Sarajevu dominantna politika. Oni i ne shvataju da je ona usmerena i protiv njihovih interesa“, konstatuje on.

Podsećamo, prošli predlog rezolucije o Srebrenici podnela Savetu bezbednosti Velika Britanija 2015. i ona je trebalo da bude usvojena na dvadesetu godišnjicu događaja koji Zapad opisuje kao genocid.

U argumentaciji protiv britanskog predloga, tadašnji šef ruske misije pri UN, Vitalij Čurkin, naveo je da nacrt rezolucije nije izbalansiran, da je politički motivisan, ako i da neće služiti napretku u Bosni i Hercegovini. On je naveo podatak da je „više stotina hiljada Srba moralo da napusti svoje domove“, kao i da se „može zaključiti da su Srbi patili kao drugi, ako ne i više“.

„Pristup prema kom se iz svih ratnih zločina izdvaja samo jedan, apsolutno je neprimeren i produbljuje ionako podeljeno društvo u BiH“, rekao je tada Čurkin pitajući se zašto nije obeležena četrdeseta godišnjica kraja Vijetnamskog rata.

Izvor: Sputnik/Nikola Joksimović