Подаци о везама АНБ и криминала државна тајна

Њемачка савезна влада огласила је тајним одговор на питање групе посланика Бундестага о томе која сазнања има у вези са информацијама о уплетености црногорске обавјештајне службе (АНБ) у организовани криминал.

То је наведено у одговорима Владе СР Њемачке на 24 питања која су послали представници посланичке групе Дие Линке о актуелним дешавањима у Црној Гори. Та питања су достављена крајем октобра, а питање о сазнањима везано за информације о уплетености црногорске обавјештајне службе у организовани криминал било је заведено под бројем девет.

Одговор Савезне владе на ово питање је, по одредбама Општег управног прописа Савезног министарства унутрашњих послова а о материјалној и организационој заштити тајних докумената, степенован „само за службену употребу“ – наведено је у одговору Савезне владе, уз напомену да тај одговор члановима парламента може бити послат искључиво као посебни додатак.

На питање о последицама које неријешени напади на медије могу имати на процес интеграција, Савезна влада канцеларке Ангеле Меркел наводи да је слобода медија заједно са осталим питањима из области правне државе једна од тема којој се у актуелним приступним преговорима са ЕУ поклања посебна пажња. Указују да су поглавља 23 и 24 (посвећена владавини права) отворена одмах на почетку преговора и неће бити затварана до њиховог краја.

У оквиру преговора Црна Гора мора да спроведе многобројне међукораке (испуни привремена мјерила). Напредак се пажљиво прати и анализира од Европске комисије и држава чланица, посебно у годишњем извјештају о напретку Европске комисије. У најновијем извјештају од 10. новембра 2015. године Европска комисија хвали, између осталих, и побољшање при законодавству и стварању институција, попут специјалног тужилаштва за борбу против корупције и организованог криминала. Истовремено су неопходни даљи кораци у имплементацији наводи се у одговорима Савезне владе на питања групе посланика.

Појашњавају да уколико се покаже да за неопходне реформе у области правне државе (поглавља 23 и 24), које обухватају и слободу медија, треба више времена него за напредак у осталим областима (осталих 33 преговарачка поглавља), онда ће се темпо преговора у осталим вљима смањивати да би се спријечила неравнотежа.

– Учлањење у ЕУ ће се десити тек онда када Црна Гора испуни све за то постављене услове указују у њемачкој савезној влади.

У вези санкција Црне Горе Русији, наводи се да се по сазнањима Савезне владе Црна Гора придружила рестриктивним мјерама које је у контексту украјинске кризе Европска унија, у оквиру заједничке спољне и безбједносне политике, увела против Руске Федерације.

– Руска влада је 13. августа 2015. године издала налог којим је Црну Гору, Албанију, Исланд и Лихтенштајн ставила на листу земаља за које важи забрана увоза за одређене пољопривредне производе попут меса, рибе, млијечних производа, воћа и поврћа. Приликом потписивања налога руски премјер (Дмитриј) Медведев проширење листе на ове четири државе образложио је тиме што су се оне придружиле санкцијама ЕУ против Русије – наведено је у одговору владе на питање посланика.

Влада СР Њемачке указује да према подацима црногорских министарстава економије и пољопривреде, и Монстата, нема економских последица по Црну Гору због тих руских мјера.

На питање о томе да ли је Црна Гора увела санкције неким азијским и афричким државама на увоз оружја, наводи се да се по сазнањима Савезне владе Црна Гора у потпуности придружила рестриктивним мјерама ЕУ у оквиру Заједничке спољне и безбједносне политике.

По питању подршке грађана Црне Горе чланству у НАТО, подвучено је да се према последњој, Савезној влади познатој анкети (агенција Дамар, октобар 2015.године), 44,9 одсто упитаних изјаснило да подржавају то чланство, док је 38,9 одсто било против.

При свој суздржаности према резултатима анкета, овај податак потврђује тенденцију из последњих мјесеци, која показује раст подршке. У црногорском парламенту, који је према уставу надлежан демократски орган за одлуку, према сазнањима Савезне владе подршка за учлањење је широка – закључује се у одшворима њемачке савезне владе. 

Захтјев послало осам посланика

Питања поводом најактуелнијих политичких догађаја у Црној Гори њемачкој савезној влади упутили су посланици Севим Дагделен, Хајке Хенсел, Волфганг Герцке, Анета Грот, Инге Хогер, Андреј Хунка, Ниема Мовасат, Алекандер Ној и други из клуба парламентараца Дие Линке. По процедурама у Њемачкој, након постављања оваквих питања, извршна власт има мјесец дана рок за одговор.

Недостаци у борби против корупције

Према наводима Савезне владе, у извјештају Европске комисије из прошле године наводе се недостаци Црне Горе у борби против корупције и организованог криминала, али и позитивни развоји, међу њима и раст ефикасности црногорског правосудног система као и успјеси у борби против кријумчарења дроге и шверца.

Савезна влада дијели оцјене Европске комисије. У међувремену је Црна Гора напредовала у овим областима. То се тиче како стварања одговарајућих законских услова тако и првих корака у њиховом имплементирању, укључујући и појачане напоре при кривичном гоњењу. Средином јуна 2015. године основано је специјално тужилаштво за борбу против корупције и организованог криминала, на које се дуго чекало. Оно од тада предузима истраге у познатим случајевима корупције – навела је Савезна влада.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: