Подигнута оптужница против привремене управнице Атлас банке Тање Терић

Више тужилаштво подигло је оптужницу против Тање Терић која је као привремена управница током привремене управе Централне банке Црне Горе у Атлас банци затварањем кредита једним клијентима депозитима других умањила депозит банке, као и стечајну масу за 3.134.894 еура на штету стечајних повјерилаца, пише Побједа.

“Оптужница је достављена Вишем суду на контролу која ће бити заказана у законском року”, казала је за Побједу савјетница за односе са јавношћу Вишег суда у Подгорици Аида Музуровић.

Терић се терети да је у периоду од 10. децембра 2018. године до 25. јануара наредне године као привремена управница у Атлас банци а.д. Подгорица, којој су за вријеме привремене управе била повјерена сва овлашћења органа банке, затварањем кредита депозитима током мораторијума, када су у банци биле забрањене све исплате, изузев плата, пензија и социјалних давања умањила – депозит банке за 3.134.894 еура.

Тужилаштво сматра да је Терић у конкретном случају поступала са директним умишљајем.

“За вријеме мораторијума одобрила је да се из депозита Инвестиционо-развојног фонда Црне Горе рефинансирају кредити других правних лица, као и да се затворе кредити физичких и правних лица из депозита других правних или физичких лица”, наводи се у оптужници.

Иако се током привремене управе морају обуставити сва плаћања изузев плата и текућих трошкова који су неопходни за редовно функционисање банке, Терић је дозволила да се из депозита Инвестиционо-развојног фонда код Атлас банке а.д. Подгорица на непосредан начин рефинансирају кредити других правних лица у укупном износу од 1.682.791,43 еура.

Приликом давања одбране пред Специјалним тужилаштвом, Терић је негирала злоупотребу службеног положаја наводећи да су обустављена сва плаћања која нијесу у складу са мораторијумом, али су били дозвољени интерни преноси, јер они нијесу нарушавали ликвидну позицију банке, нити су повећавали обавезу банке.

Предуслов за интерне преносе, како је рекла, био је да се плаћања обаве на шалтерима банке из депозита правних лица који су били послодавци клијентима који су примали плате.

Истакла је да су исплате рађене само оним запосленим у фирмама који су имали рачун код Атлас банке, јер је то била пракса и прије него је уведен мораторијум.

У току трајања мораторијума, према ријечима Терић, смањена је обавеза Фонда за заштиту депозита за осам милиона еура, није дошло до угрожавања ликвидне позиције банке, већ само до побољшања њеног ризичног профила.

Она је истакла да задатак привремене управе није био припремање банке за стечај, него предузимање свих мјера и активности које су неопходне за настанак њеног пословања.

Приликом давања исказа 13. октобра ове године пред Вишим тужилаштвом, Терић је појаснила да је привремена управа извјештаје о пословању достављала Централној банци, а да су активности привремене управе у Атлас банци пратиле и Свјетска банка и ММФ оцјењујући их као успјешне.

Тужилаштво је, међутим, одбрану Терић оцијенило као неосновану и срачунату на избјегавање кривице, јер је у супротности са налазом и мишљењем судског вјештака финансијске струке Хамида Шабовића.

Према том налазу, у вријеме привремене управе изван мораторијума није било законом забрањено затварање кредита из депозита других правних лица, док је за вријеме мораторијума то забрањено.

“Отварањем стечаја наступила је штета за стечајне повјериоце који нијесу могли учествовати у спорним трансакцијама. Ови стечајни повјериоци изгубили су своју имовину, новац у банци у најмањем износу од 3.134.894 еура, јер стечајна маса није довољна за подмирење свих депозита, односно депонената”, наводи се у оптужници.

Олга Богдановић, која је за вријеме привремене управе била директорка сектора за пласмане у Атлас банци и која је била под истрагом, у оптужници је добила статус свједока.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: