Подршка просветним радницима који су у штрајку

Пише: Директор ЈУ ОШ „Бајо Пивљанин“ Милутин Мирјачић

Милојко Спајићу, рекао си да ће се плате повећати кад буде резултата. Резултата ће бити кад на мјесто предсједника Владе не буде слуга као што си ти, кад наставници не буду полтрони власти, но у духу преварантског капитализма буду гледали свој интерес. Економисти, који заговарају капитализам, кажу да лични интереси појединаца воде ка добру свеукупно гледано. Зато ћемо и ми гледати сопствене интересе па нека теби буде добро од тога. Зашто ја подржавам штрајк просветних радника? Зато што знам у каквим су условима радили просветни радници годинама и какви су им услови на студијама били и да повећања плата, суштински, није ни било. Без обзира на Грански колективни уговор и кршење истог од стране Владе а рекао бих и замршеног као што су сви закони замршени да их сви адвокати не могу одмрсити, ја подржавам борбу радника за веће плате. Не само просветних радника него и здравствених радника, пензионера, полиције и свих других. Сматрам да су програми „Европе сад“ неправедни од самог почетка, јер неким грађанима дају много веће плате а некимa не. Ја сматрам да разлика у платама у зависности од занимања треба да буде много мања. Ја нијесам крив што то није тако, већ грађани којима су идоли они који су слуге Европе и Америке. Колико је повећање плата након програма европа сад говори следећа чињеница. Прије програма „Европа сад“ плата просветног радника је била око 450 евра, а квадрат стана у Никшићу је био 700 евра. Данас је плата просветног радника око 850 евра, у зависности од стажа, а цијена једног квадрата истог стана је 1200 евра.

Данас грађани критикују просветне раднике, а заборављају да су ово данас све последице дјеловања оних који су тридесет година крали све што се може покрасти. Пошто сам ја од оних који су против капитализма и сматрам да је капитализам највећа превара за човјечанство, и зато што сам Србин бићу увијек против оних који пљују на Русију, Косово и Србију. То је додатан разлог зашто не подржавам Милојка Спајића, предсједника Владе. У капитализму свако ради оно што мисли да најбоље зна, а понуда и тражња одређују цијене. Тако неко може милионе зарадити за кратко вријеме, а просветни радник може само да преживљава од мјесеца до мјесеца. Оно што је приватнику дозвољено у просвети није, јер она остаје власништво државе. Зашто народ који је желио капитализам не жели и приватне школе и приватно здравство? То ће се једног дана и десити, јер је то жеља оних који у капитализму управљају. То су дубоке државе односно појединци који имају милијарде и управљају народима и државама, а у западним државама предсједници су само фигуре који се ништа не питају. Тако се дешава и овдје, јер је народ дозволио да буде под директним утицајем тих дубоких држава. Овдје народ жели да најбоље добије за своју дјецу, а да их то најамање кошта. А да ли је то могуће у капитализму? Исто очекују од здравства. Заборављају колико је мало улагано у школство и здравство годинама. Данас народ жање оно што је посијао прије тридесет година. Пошто се ових дана један дио јавности обрушио на просветне раднике мислим да ће народ Црне Горе који је пљунуо на Косово, на Русију имати прилику да добије избор за своју дјецу. Капитализам западни, којем народ весело тежи, допринијеће отварању бројних приватних школа и здравствене услуге ће све постати приватне. Народ сматра да су му лоше данас здравствене услуге у друштвеним болницама, а није о томе размишљао прије двадесет и тридесет година нити какви су услови били студентима на студијама и колико се у школство улагало. Власт да би прикрила најгоре што је рађено на факултетима шири причу о купљеним дипломама којих има, али лоше су оне којих највише има, нијесу купљене, а иза којих не стоји квалитетно знање, јер је квалитет предавања био лош, а није се од студената тражило разумијевање појмова, јер су се школе базирале на како је нешто, а не зашто је тако. Тако се на испитима тражило само „како“ што се могло и напамет научити, али не и зашто је то тако. Ово је главни разлог неквалитета студија и то је био подмукли пројекат креиран од стране власти која је владала тридесет година и професора Универзитета. Вјероватно има и оних који сматрају да лопови који су крали тридесет година треба нормално да воде свој бизнис, за који треба мало несојске фаце и двије до три рачунске операције и поткупљено судство, а просветни радници да се боре и са наставом и са васпитавањем често неваспитане дјеце којој су милији западни брендови патика од књиге, милији криминалци од просветних радника. Јер бити просветни радник није ИН није КУЛ. Такође одређен број грађана мисли како су у западним земљама добро плаћени просветни радници. Ја мислим да су они само робови укључујући и бројне инжењере који раде у привреди преко којих владари зарађују милијарде.
Због свега овога ја се не питам зашто постоји штрајк, већ зашто се оволико дуго чекало на штрајк. Питам се зашто многи други грађани нијесу за штрајк, шта они чекају. Питам се зашто народ није за неки облик социјалистичке владавине и рушење болесног капитализма, већ тежи том одвратном западном капитализму који је попут комунизма у теорији наизглед добро , а у суштини само једна велика превара. У комунизму нико теоретски није говорио да ће се масовно убијати противници, да ће бити убијено на стотине свештеника, да се многи из масовних гробница Срби неће ни сахранити, а тако ни у капитализму се не говори теоретски да ће бити убијани политички противници, да ће све бити дозвољено, да ће медији бити лажни и под шапом дубоке државе, да ће се красти природни ресурси тј. отимати слабијим држвама. Зашто се на западу не формирају нове државе, са новим нацијама, новим језицима. Зато што нема могућности уплитања спољног фактора? Зашто се све то код нас дешава? Зато што запад уплиће прљаве руке и све то производи код нас. Чак и да имамо природне ресурсе исти тај запад би их отео, јер је ова држава постала протекторат запада захваљујући народу.
Ко су душебрижници који ових дана понављају лукаву фразу најбитнија су дјеца? Најбитиније је здраво друштво и васпитана дјеца, а глобално гледано тога нема у Црној Гори. А није ни чудо кад се погледа ко је ово друштво водио тридесет година. И док се намећу захтјеви просветним радницима како морају бити главни фактор у друштву и све од себе дати за успјех дјеце исти ти у сарадњи са спољним фактором теже да са што мање пара се да што више знања дјеци, а да онда та дјеца оду на запад да робују од јутра до мрака и да тако запад добије бесплатну радну снагу, јер ће тамо бити индустрија, а не овдје. Добра страна штрајка је да се види како функционише систем у Црној Гори. Влада предлаже и поставља Министра просвете. Кад предсједник владе због потешкоћа за које је сам крив дође у проблеме онда он уцјенјује оне које је поставио и приморава их да раде како он жели иначе ће да их смијени. То је та демократија западна. Осим тога штрајк је најбољи начин да се види како се закони пишу. После толико правника у Министарству просвете и правника у Синдикату на крају је потребан Суд да растумачи шта је неко у Закону хтио рећи, као да Суд нема шта друго радити но тумачити некоме Закон. За то вријеме они којима треба судити мирно шетају Црном Гором која је „балкански тигар“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: