Podvig oca Dimitrija među ljutim poskocima

Piše: Predrag Savić, advokat i pisac

Stanjevići su manastir Mitropolije crnogorsko-primorske SPC iz 1338. godine, a manastirska burna istorija vezna je vladarsku lozu Petrovića, ali i Dositeja Obradovića i Vuka Karadžića.

U novijoj istoriji ove velike svetinje , za koju se vezuju  i priče  o crnogorskoj državnosti, dominatno mesto  pripada pokojnom ocu Dimitriju Blagojeviću i njegovom  monaškog podvigu. Da nije bilo upornosti, lude hrabrosti i sposobnosti monaha Dimitrija ovaj manistir u kojem je Njegoš pisao „Luču mikrokozmu“ a sveti Petar Cetinjski „Stegu“ , verovatno bi dana današnjeg bio u ruševina punom poskoka, kojoj bi bilo nemoguće izbliza  prići.

Manastir se nalazi pored sela Pobori u reonu opštine Budva, na 600 metara nadmorske visine, a autor ovog teksta Predrag Savić, imao tu čast da 1994. godine pristvuje počecima obnove ove velike svetinje. Tada se mansatira išlo jedino džipom, pa onda nekoliko kilometara peške po kamenjaru punom ostruga, gloga, drenjine i drugog trnja.

Kao ktitor manastira pominje se veliki vojvoda Nikola Stanjević. Dok je vojvoda Đurađ Ćurašević Crnojević, deda Ivana Crnojevića, podigao u blizini današnjeg manastira tvrđavu Đurđevac dvorac na brdu Đurđevcu, vojno utvrđenje sa hramom posvećenom Svetom Georgiju.

Manastirska burna istorija vezana je za svetorodnu lozu Petrovića. Crkvu Svete Trojice podigao je vladika Danilo 1710. godine po povratku iz Rusije, od novca koji je tamo prikupio. Dvorac uz koji je sagrađena crkva Danilo je pretvorio u konak.  

Oko 1780. godine u manastiru otvoren sveštenička škola koju je pohađao Sveti Petar Cetinjski, koji  je u ovom  manstiru  napsiao 1798. godine čuvenu Stegu (Zakonik opšti crnogorski i brdski),. U periodu od 1710. do 1839, pošto je bio razoren Cetinjski manastir, Stanjevići postaju sedište Mitropolije, duhovni ali i svetovni centar Crne Gore. Posle Danila ovde su boravili vladike Sava, Vasilije, Sveti Petar Cetinjski, Njegoš.

Manje je, takođe, poznato da je Njegoš u ovom manastiru pisao „Luču mikrokozmu“, religiozno-filozofski spev izuzetne vrednosti. U Stanjevićima je za sveštenika rukopoložen Dositej Obradović, u Stanjeviće je, sakupljajući narodno blago, stizao i Vuk Karadžić, a 1839. godine manastir Stanjevići je ustupljen Austriji i od tada počinje proces njihovog ruiniranja. Crnogorci i Brđani su  1862. godine bombardovali Stanjeviće i pobili kompletnu vojnu posadu.  Otada pa sve do 1994. godine  Manastir je u ruševinama, a većina pisaca koji ce bave istorijom ovoe svetinje prećutkuje činjenicu  da su Crnogorci  bombardovali manastir, koji je bio pretvoren u vojno uporište.

Obnovu je, sa blagoslovom Mitropolita crnogorsko-primorskog, Amfilohija, započeo jeromonah Dimitrije (Blagojević). Kada je jeromonah Dimitrije  zatražio blagoslov da se nastani na Stanjeviću u manastiru, koji bi bio središte crnogorske državnosti i srpske duhovnosti, mitropilit crnogorsko primorski g.  Amfilohije se našao u čudu. Prema zapsima iz  knjige „Svetlosti pravoslavlja“, autora ovog teksta,  Mitropolit  je pitao monaha da li  dovoljno  lud da se upusti u takav posao, pošto na Stanjevićima ni ljuti  poskok ne može dugo da opstane. Otac Dimitrije je smireno i smerno odgvorio da jeste i dobio blagoslov. Prvo je umesto kozje staze  probijen makadamski  put, dovedena struja, pa onda od mora razbacanog kamena počela obnova… Pomagali su mu dobri ljudi i  privrednici Crne Gore dobrovoljnim  prilozima. Otac Dimitrije svaki dinar vešto iskoristio za ovbnovu.

Posle upokojenja oca Dimitrija 2004. godine posao na obnovi manastira nastavio  je iguman  Jefrem Dabanović sa bratstvom. Danas impozatni manastirski  kompleks čine: crkva Svete Trojice, crkva Svetog Đorđa, manastirski konaci i zgrada za ekonomske namene.

Izvor: Tamo daleko