Pogledaj dom svoj, anđele!

Piše: Vukosav Tomašević

Srbija je, odavno već, zemlja čuda, u kojoj je sve moguće i sve dozvoljeno.

Pod formom demokratije i ljudskih, pojedinačnih, kolektivnih, manjinskih i svakojakih drugih prava ko god hoće može da javno iznese šta god mu padne na pamet, da proziva, vređa, lupeta do mile volje, unapred znajući da je amnestiran od bilo kakve, ne samo zakonske, nego i javne, moralne i svake druge odgovornosti. Tabloizirani mediji jedva čekaju da od svakojakog budalaluka naprave skandal, “događaj dana”, a onda se tema prepušta “stručnoj analizi” mase anonimnih “komentatora”. Tek tu prestaje svaka granica, i logička, i moralna, i jezička i gramatička…

Najnoviji, svakako ne poslednji ovakav primer je jučerašnje (petak, 25. avgust) saopštenje “Informativne službe SDA Sandžaka Ogranak u Prijepolju” kojim se traži zabrana za večeras zakazane književne večeri Bore Čorbe Đorđevića u Matičnoj biblioterci “Vuk Karadžić” u Prijepolju.

U ovom saopštenju autori ističu “da je nedopustivo da se prijepoljska biblioteka koristi za promociju kvaziumetnika Bore Đorđevića” i da je “ovaj nazovi umetnik poznat po veličanju ratnih zločinaca i masovnih ubica, homofobiji i borbi protiv novog svetskog poretka treba da odgovara pred zakonom”.

Nikome normalnom i elementarno informisanom ne treba dokazivati da je BoraĐorđević sve suprotno od navedenog.

Za početak analize “stava” SDA valja uočiti da u saopštenju dva puta koriste termin “prijepoljska biblioteka”, bez pominjanja Vuka Karadžića, čije ime ova ustanova kulture nosi već decenijama. Tek da se odrede prema svemu što ima srpski predznak.

Za manje upućene u politička zbivanja u ovom delu Srbije ovo je samo nova epizoda u višegodišnjem pokušaju jednog prijepoljskog imama da se najstariji most na Limu nazove imenom okupatora Muhameda Fatiha i deo nebrojano puta izrečenog zahteva da se uspostavi, u vreme okupacije ovog dela Srbije smišljena, nekakva autonomna oblast zvana Sandžak, “čija je jedna noga jaka, u Novom Pazaru, a drugu treba učvrstiti u Prijepolju”. Podrazumeva se, eliminisanjem svega srpskog.

Rođen sam i 65 godina živim u Prijepolju, od detinjstva do dana današnjeg imajući jednako dobre drugove, prijatelje i komšije muhamedanske kao i pravoslavne vere. Prvi komšija mi je Bošnjak. Od kada pamtim gosti na krsnoj slavi u mojoj kući bili su, i biće, i muslimani.

Kao narodni poslanik učestvovao sam u pripremi i glasao zakone kojima je uređen i obezbeđen društveni status Muslimana/Bošnjaka kao manjine u Srbiji. Kada bih bio u prilici, ponovo bih to uradio, iz srca i ubeđenja.

Boru Đorđevića upoznao sam pre 40 i kusur godina. Mnogo puta mi je rekao – možda nije pristojno da to objavljujem – da ga posle rodnog Čačka najlepše uspomene vežu za Prijepolje.

Pričao mi Bora kako je još kao klinac, gimnazijalac, dolazio na Lim da peca klenove i da je tu upoznao Remziju Čokića Čola, prvog i jedinog pravog prijepoljskog hipika. Od tih dana Čole se ne kune ni u naciju, ni u veru, ni u sopstvenu decu – nego u Boru.

Kada je, pre 45 godina, sagrađen Dom kulture u Prijepolju, Riblja čorba je svirala pred punom salom. Obnovu manastira Mileševa 1989. Godine Riblja čorba pomogla je donatorskim koncertom pred 2 i po hiljade posetilaca sa plaćenim ulaznicama u tada novootvorenoj sportskoj hali u Prijepolju.

Na poziv vladike Filareta Bora je nekoliko puta uveseljavao mladež za doček Srpske nove godine u porti Mileševe. U prvoj deceniji ovog veka, kao aktivni član Demokratske stranke Srbije, Bora je u više navrata učestvovao u izbornim kampanjama i tim povodom priređivao performanse u Prijepolju. Poslednji put Riblja čorba svirala je u Prijepolju u leto 2013. Pred nepreglednom masom sportista učesnika MOSI, Prijepoljaca i gostiju iz okolnih gradova.

Za sve te decenije svako gostovanje Bore i Čorbe u Prijepolju bilo je praznik. Kad sad, odjednom, Bora dušmanin!?

U prijepoljskim kafićima svakodnevno sviraju Borini hitovi. Refrene zajedno peva srpska i bošnjačka mladež. Uz Čorbine pesme vesele se svatovi na srpskim i bošnjačkim svadbama.

Ko, i zašto, proizvodi sukob?

Protagonisti ove zle krvi su sledbenici Alije Izetbegovića, koji je izazvao građanski rat u BiH i Sulja Ugljanina, koji decenijama javno poziva na rušenje Srbije, prizivajući NATO bombe i stranu vojnu intervenciju. Tek onako, usput, sa velikom radošću je pozdravio priznanje tzv. Kosova i u tu čast bratski omezetio sa Tačijem i Kurtijem.

Istorijski, ideološki i politički – to su sledbenici Benjanina Kalaja, “cveća hrvatskog naroda”, potomci vražijih, handžar i drugih divizija, koji misle da ih je zapalo da izvrše reviziju istorije. Potomci onih prijepoljskih muslimana koji su ustaše dočekali cvećem i u aprilu 1941. išli u Zagreb da izmole Pavelića da Prijepolje uđe u sastav NDH. A mi ćemo da večno ćutimo o njihovim đedovima koji su, kada su mislili da su ovde završili posao, krenuli na Rusiju!

Tamo su ga, pod Staljingradom, sprovodeći Hitlerov novi svetski poredak, baš najebali. Iz toga doba u Prijepolju je ostala izreka: “Đe si krenuo biciklom na Rusiju?”

Bora Đorđević je najznačajniji srpski roker i rok-autor, pesnik i višedecenijski član Udruženja književnika Srbije. A zabranu njegovog nastupa u gradu koji su osnovali i gde su se sahranjivali Nemanjići zahtevaju, bez srama i straha od bilo kakvih posledica, oni koji se ponosno predstavljaju nastavljačima tradicije Hitlerovog izvršitelja Aćif efendije.

Sve je to moguće, dozvoljeno i nekažnjivo u Srbiji, zemlji čuda, šampionu demokratije i svakojakih prava i neprava.

Nije teško razumeti da su ohrabrenje za ovaj bezobrazluk prijepoljski SDA jurišnici dobili iz Sarajeva, gde je onomad zabranjen film Radoša Bajića. A u svežem je sećanju i zahtev, iz iste kuhinje, da se zabrani prikazivanje filmova Emira Kusturice.

Jedina istina u ovom saopštenju SDA je da je “ovaj nazovi umetnik poznat po borbi protiv novog svetskog poretka“. Naravno, na čast i slavu Bori!

Nije teško zamisliti kakav strah obuzme sve Bajdene, Klintone, Džonsone, Soroše, briselske gologuze birokrate i sve njihove sledbenike kada na njih, sa gitarom o ramenu i tiradom vickastih stihova, u juriš krene Bora Đorđević. Istina, možda se oni baš i ne bi toliko prepali od Bore, ali njihov problem je što ga u rušenju njihovog poretka podržava 80 procenata građanaSrbije, sto i nešto miliona Rusa, milijarda i kusur Kineza i većina ostatka planete.

Nas, Rusa, Kineza i ostalih nekoliko milijardi protiv Novog SDA svetskog poretka!

A najveći problem ovih ljubitelja noviteta je što se Bori Čorbi pridružio Vladimir Vladimirovič, koji upravo melje taj njihov novi poredak isto onako efikasno kako je to sa Hitlerovim Novim poretkom uradio drug Josif Visarionovič.

Bora će večeras govoriti poeziju u Prijepolju, verujem pred rekordnim brojem posetilaca. Takođe sam siguran da će, na samo njemu svojstven način, odgovoriti, čitaj ismejati, i ove lokalne i globalne sejače mržnje i uturguze Novog USA svetskog poretka.

Remzija Čokić Čole doći će par sati pre Bore, da zauzme mesto u prvom redu.

Nikome od nas koji ćemo večeras uživati uz Borine stihove, kao ni ogromnoj većini građana Srbije, bez obzira na nacionalnu, ideološku ili bilo kakvu drugu pripadnost, nije jasno kako je moguće da se juče i danas, povodom ovog besmislenog zahteva SDA, ni jednom rečju ne oglasi bilo koja zvanična instanca u Srbiji, pa ni lokalna vlast u Prijepolju.

Ovaj događaj, samo jedan u beskrajnom nizu sličnih, svima nama odgovornim i ozbiljnim građanima Srbije, a pogotovu nosiocima javnih funkcija i ovlašćenja, treba da bude alarm da se pravno uredi i definiše medijski prostor i uvede makar elementarni red u društvenu i političku komunikaciju.

Dok ne bude kasno, skinimo paučinu sa očiju!

(Autor je novinar, nekadašnji narodni i savezni poslanik i predsednik Skupštine opštine Prijepolje.)

Izvor: Iskra