Pogledaj dom svoj Anđele
Piše: Mišo Vujović
Bora Čorba, je bio jedan od najoriginalnijih muzičara i tekstopisaca jugoslovenske rok scene. Rođen 1. novembra 1952. godine u nepokornim Čačku – umro u Ljubljani, gde je i živeo poslednju deceniju i kusur.
Svojim stvaralaštvom ostavio neizbrisiv trag na muzičkoj sceni bivše Jugoslavije.
Bio je najveći buntovnik i napevaniji pesnik bivše ju rok scene. Sudili su mu za pesmu “Crni mercedes”, razapinjali ga za himnu “Pogledaj dom svoj anđele”, pretili za “Požarevac rodno mesto predsednika…”, zabranjivali su mu da pije jer mu alkohol ugrožava život.
A kako pesniku – rokeru uzeti flašu!?
Da li mu tom represijom amputiraš deo duše!
Većinu onih koji su ga otpisali uspeo je da nadživi.
Kada je pukao jednopartizam među prvima je dao doprinos višestranačju osnivajući Pop partiju. POP je partija običnih pijanaca, u koju me 1990. godine u kafani “Tašmajdan” ili kod “Toze Grka” učlanio Dušan Vukasović alias Džigi Bau, Borina desna ruka bivši bokserski pečalbar iz Nemačke i doajen beogradskih boemskih kafana.
Pesnik socrealizma, kritičar samoupravljačke epohe, roker provokator, frontmen grupe koja će dobiti ime po ženskom ciklusu u uličnom slengu.
Opevao je mnoge lepe žene u koje se zaljubljivao ili su mu se dopale te ih je stihovima mamio u naručje, andrenalina, dobre svirke i alkohola. Živeo je kako je pisao: jasno, glasno i transparentno, govorio je isto tako ali često napuklim glasom.
Nije štrčio još manje se kočoperio, što je pomalo čudno za jednu rok zvezdu, ali Bora je bio i ostao svoj i naš, kako reče brat Baja iz Pirana.
Stasavao je u vremenu velikih društvenih i političkih promena. Njegovi tekstovi često su reflektovali duh vremena u kome je stvarao, kritikujući socijalističko društvo i ukazujući na njegove mane i nepravde. Kao frontmen grupe „Riblja Čorba“, izgradio je reputaciju provokatora koji nije bežao od najškakljivijih tema. “ Baba jula”, “ Guzonjin sin”.
Nije samo bio muzičar, već i plodan pesnik, čovek koji je živeo iskreno i duboko svoju poeziju.
Bora je često bio u središtu kontroverzi, bilo zbog svojih tekstova ili javnih kritika vlasti.
Njegove pesme i danas ostaju aktuelne. Govore o večnim temama kao što su sloboda, pravda i ljubav. Njegovo stvaralaštvo nastavlja da živi i inspiriše mlade generacije muzičara i ljubitelja rok muzike.
Elem, Bora Đorđević je bio i ostao jedan od najvažnijih i najfascinantnijih likova naše muzičke scene, buntovnik sa razlogom i čovek koji je svojom umetnošću pokazao da muzika može biti moćno sredstvo društvenih promena.
Pesnici umiru sami: Ko se sve nije oprostio od Dobrice Erića
Aleksandar Apostolovski
Da pomognem oko naslova teksta
Rajo
Pročitajte tekst „Pesnici ne umiru sami“ novinara Apostolovskog (ukucajte naziv, ponudiće se opcije) o sahrani Dobrice Erića. Čitao sam deset puta taj tekst i nikad mi nije dosadio. Uvek je bila kost u grlu, pri njegovom čitanju. Čemer, jad i beda
Mi koji mnogo volimo Boru, moramo da ispravimo pisca ovog, inace dobrog, teksta: Guzonjin sin je delo Zabranjenog pusenja, nema veze sa Borom. A Bora ima gomilu angazovanih pesama, recimo „decu ti necu oprostiti“. Tekst dobar, sa malim propustom
Ispravka zbog tastature blesave – Vladeta Jerotić
Kad je umro veliki Vladeta Jeremić niko se od ovih spisatelja nije oglasio ni slovom. Takav smo mi narod.