Pogrešno pripisivanje komunizma i drugih ljevičarskih ideja Rusima
1 min read
Za Metjua Blenkfilda sada je čula cela Amerika, a i veći deo sveta. Proslavio se kada je pre nekoliko dana objavio da njegovo privatno preduzeće neće ubuduće poslovati sa „bilo kim ko je glasao za ili podržava Donalda Trampa“. Obrazlažući odluku, naveo je da je Tramp fašista i da stoga on, Blenkfild, oseća obavezu da se od novoizabrane vlasti ogradi na svaki mogući način, spremno snoseći novčane posledice koje će neminovno pretrpeti.
Bleknfild, čije se preduzeće bavi internet marketingom, živi i radi Albukerkiju u Nju Meksiku, i kaže da, od kako je objavio svoju odluku, njemu i njegovoj porodici stižu nebrojene pretnje i uvrede, ali da ga to nije pokolebalo. Kada ga je, u sredu 23. novembra, intervjuisala „Foks“ televizija – jedina od velikih TV kuća u Americi koja je u njegovom potezu videla nešto sporno – Blenkfild je zbilja delovao kao neko ko je svestan svih mogućih posledica, ali ipak rešen da ide do kraja.
Voditelj Taker Karlson upitao ga je u jednom trenutku na osnovu čega misli da je fašista neko ko je, poput Trampa, izabran na propisan i demokratski način, a Blenkfild je, smirenošću koja proističe iz konačne nepopustljivosti, spremno odbacio takav pristup:
„Potpuno sam uveren da je Tramp fašista. I Hitler je bio izabran zakonito. Putin je bio izabran zakonito.“
Karlson je uzvratio da je takvo poređenje nesuvislo, odnosno da novoizabrani predsednik SAD do sada nije preduzeo ništa što može da se stavi u isti koš sa holokaustom, ali je Blenkfild i na to imao odgovor:
„Možda bi trebalo da se podsetite istorije, pošto ni Hitler nije tako počeo, ni Putin nije tako počeo. Ima mnogo izabranih diktatora koji nisu počeli tako što su prvog dana kupili ljude sa ulice.“
Voditelj i gost su se žestoko raspravljali tokom celog devetominutnog razgovora, i na posletku ostali svaki na svom gledištu: Blenkfild na tome da je Tramp fašistički diktator poput Hitlera i Putina, a Karlson da je apsurdno porediti Trampa sa Hitlerom. Vladimira Putina, naravno, niko nije uzeo u zaštitu.
Isto je i sa nepreglednim reakcijama u američkoj javnosti. Jedni daju Blenkfildu za pravo, pozivajući se na to da po zakonu niko ne može da mu naredi sa kim će da posluje a sa kim neće, dok drugi njega nazivaju fašistom zbog toga što Trampa i njegove pristalice poredi sa Hitlerom i nacistima. Ali, koliko se da primetiti, u Putinovu odbranu još nije stao niti jedan novinar ili komentator.
U Americi, uopšte na zapadu, to je često tako. Kakva god politička ili ideološka rasprava da se vodi, pre ili kasnije će da je okrenu protiv Rusa i Rusije. Posebno ako je već pomenut i Adolf Hitler, u kom slučaju će vođu nemačkih nacista neminovno neko poistovetiti sa predsednikom Ruske Federacije.
Taj običaj jeste stariji od Hilari Klinton, ali mu je upravo ona dala najnoviji zamah kada je marta 2014, neposredno po ruskom prisajedinjenju Krima, optužila Kremlj i Putina lično da su izvršili „agresiju na Ukrajinu“, i dodala:
„Ako ovo zvuči poznato, to isto je Hitler radio tokom tridesetih.“
Iako tada nije zauzimala nikakav javni položaj, Hilari Klinton je ipak bila na oku javnosti, što kao doskorašnja državna sekretarka, a što kao budući kandidat na predsedničkim izborima. Zahvaljujući njenom vazda prevelikom uticaju na glasila, ova joj se izjava brzo zapatila i pokrenula lavinu natpisa, osvrta, priloga i celih emisija o tome kako su Rusija i Putin onolika pretnja svetskom miru kolika su pre sedamdeset godina bili Nemačka i Hitler. U toj svojevrsnoj demonizaciji Rusa i njihovog rukovodstva, sversdno su učestvovali glasovi sa svih strana političkog spektra u Americi: od elitističkog „Forbsa“, za koji je istoričar Pol Džonson aprila 2014. napisao članak pod naslovom „Da li je Vladimir Putin još jedan Adolf Hitler?“, u kojem je otišao dotle da je Ruse nazvao „drugorazrednom nacijom“ sa „slabom i opadajućom demografskom strukturom“, pa do nezavisnog i libertarijanskog časopisa „Razum“ (Reason), čija je kolumnistkinja Keti Jang objavila čitav niz sumanutih pisanija, između ostalih i „Rusija: Tamo gde su pravi fašisti“ iz marta 2014.
Ulje na vatru je, dabome, dolivao i nezaobilazni Zbignjev Bžežinski, govoreći da je Putinova retorika veoma slična Hitlerovoj. Mada ne toliko osetan kao Hilarin, njegov uticaj na američku javnost uopšte nije zanemarljiv.
Ovde se dakle ne govori o „uobičajenoj“ protivruskoj ili protivputinovskoj histeriji, u kojoj, iskreno govoreći, ipak prednjače Britanci. Ne, ovde je reč o vrlo neposrednim podmetanjima da je današnje rusko rukovodstvo, oličeno pre svega u Vladimiru Putinu, po prirodi fašističko i nacističko, rečju – hitlerovsko.
Taj metod se naročito koristi u američkoj javnosti, zbog njene naročite osetljivosti na Hitlera. Dokaze o sopstvenoj „superiornosti“ nad ostatkom sveta Amerikanci najčešće crpu iz mita o tome kako su tobože baš oni presudno doprineli pobedi nad nacističkom Nemačkom, tj. kako je njihovo učešće u Drugom svetskom ratu u stvari spasilo Evropu i sprečilo pobedu Sila osovine. Iz takve postavke proizilazi i primetan osećaj moralne nadmoći koji Amerikanci poseduju u odnosu na Stari kontinent.
Teško je rečima opisati neljudskost neophodnu da se Rusiji prebaci fašizam ili nacizam. Sa 19 miliona žrtava u Drugom svetskom ratu, ali i odsudnim doprinosom slomu Trećeg rajha, Sovjetski Savez i naročito njegova okosnica Rusija poslednji su koji bi posegli za hitlerovskom ideologijom.
Ipak, slučaj Metjua Blenkfilda svedoči da antiruski rasizam duboko ukorenjen u zapadnim društvima. Blenkfild nije nikakav zvaničnik, ali svejedno oseća potrebu da uvredi Ruse i njihovo rukovodstvo čak i kada oni nisu predmet razgovora.
Još je ilustrativnije to što na Blekfildovo poistovećivanje Putina sa Hitlerom niko nije našao za shodno ni da odgovori.
Kada se u obzir uzme i rezolucija Evropskog parlamenta koja se obrušava na ruska glasila poput televizije RT i agencije „Sputnjik“, svrstavajući ih u istu ravan sa Islamskom državom, odnosno predlog u britanskom parlamentu da se žigoše svaka javna ličnosti koja daje izjave za ruske medije, dobija se kompletna slika antiruske histerije na zapadu.
Nameće se tu još jedan zaključak. Činjenica je da, od Blenkfilda do Evropskog parlamenta, mržnju prema Rusiji i Rusima iznose pre svega levičarske političke snage. U Americi su sada poražene, a u Evropi se za poraz tek pripremaju, ali je sa obe strane Atlantskog okeana reč o levičarskoj ideologiji.
To bi jednom zanavek trebalo da opovrgne ustaljeno pripisivanje komunizma i drugih levičarskih ideja Rusima. Naprotiv, sada je jasno da je levica danas, kao što je bila i pre sto godina, utemeljena u antiruskoj mržnji.
Uostalom, i nacizam, tj. nacional-socijalizam, nije bio desničarski pokret, kako zvanična istorija pogrešno uči, već ekstremno levo usmerenje.
(Redakcijki komentar Fonda za stratešku kulturu)
Lenjin je sa sanducima para, oklopnim vozom iz Švajcarske, preko Njemačke proslijeđen u Rusiju, da u krvi digne revoluciju, pobije carsku porodicu Romanov i sruši rusko carstvo. On je bio mešanac Hazara po majci i po ocu muslimana. Brat mu je obješen kao razbojnik.
Onaj ko je poslao Lenjina u Rusiju, poslao je Tita na srpske prostore, da sprovodi odluke Drezdenskog kongresa, o slamanju srpske kičme. Isti taj stoji iza stvaranja Kominterne, kao i iza prvog i drugog svetskog rata, napada na Srbiju tri puta u hh vijeku.
Pored Vatikana, tu je veliko zlo koje poseduje trlione dolara.
Rusi kazu za Rodinu,bili Pravolsavci ili bilo koji drugo,naravno ni tacno znaju sta je Rodina,da ima sirotinje u to niko ne sumnja jer je to odvajkada tako,ne trazi niko ni od ovih nasih da se dobrovoljno nabijaju na bodlje da dokazu da su odani vjernici kao Ziloti,ne rade to ni nasi monasi,ali nasi ne da se bore za Rodinu nego je prodadose i to za sopstveni interes ,gradjnai koji ih u tome podrzavaju nijesu nezamerljivi jer ih ima negdje preko 60% ,e bas iz toga kruga ljudi traziti i dijeliti kritku na racun Rusa je smijesno.Govrio je Kasparov da bi on lako rijesio problem Rusije ,prodao bi Lurile japanu njemcima Kljinigrad,naravno da to Rusi u stvari njihovi politicari ne uradise,nijesu oni Mi,oni su Rusi pa iako vuce ralo,ono je njegov i njiva je njegova,Pirco tamo nije dijelio pastu,nego su u krvi skoncali,nezaboriv to nikada.
Ne cini odijelo covjeka ,nego sopstvo bice karakter,jer treba znati karakter i nas i Rusa.Treba tu rijec doslovno shvatiti,tako Njjem ci kazu svaki dan na Tv kuvarima,“ pogledaj ovu vrstu mrkve.- sargarepe ima karakter,a sportski komentatori kazu svaka druga rijec to je filozofija za fudbal,te rijeci ovdje nicemu ne sluze,prema tome treba naci parvu rijec za prave stvari,ti si nasao pogresne jer recimo da su istinite smisao ti je vidljiv i iskrivljen da ne kazem sto gore.
Nikada Rusiju u teskim vremeni nijesu izdale njihove manjine kojih ima ,nikada, za razliku ovdje kod nas su uvjke bili na stranu agresora,i gle cuda sada podrzavju diktaorski rezim iako im je nudjeno vise nego Crnoj Gori u vrijeme Milosevica,ali neka proci ce i ovo.
Rusi su rasiti,mozda za tebe i tvoje shvatanje zivota,nijesu dosli niti okupirali ikoga,ako su dosli kod nas debelo su paltili,naucili su kako izgledaju polutani-Montengrini,ta im se greska nece vise ponoviti ,kad odu na Zapad tamo znaju sta ih ceka,plati pa se rugaj.
IZGLEDA DA SE ZABORAVILO sta smo govrili i radili od devedesetih do dans,necemo na to pdsjecati ,iako bi se moralo,bas svaki dan od najruznij scena do prebijanje naroda,i iskaljivanju bijsa na automobilu M Martinovica ,to nije vidjeno ni u filmovima iz Srengetija,pogledaj to ako imas vremna drugi puta kad uzmes da nesto napises ,mozde se bar malo ugrizes za jezik,bar malo nebi skodilo.nije sramota biti siromah ,sramota je biti lopov i lopove glasati ,a to proglasiti za demokratiju,iako se zna da je to tako ali se ipak glas to ,postavlja se pitanje zasto ?Sve sto cinis sebi cinis,nezaboravi to nikada,i jos nesto niko te odavde nece otjerati,ali ne pokusavj to drugome napraviti kako se parvi jer bumerng se vrac onome ko ga zavitla i to dvostruko,izgleda da se to zaboravilo,jer da nije i da se vidi, nebi se ovako pisalo.
Primitivno drustvo,iz kog ugla ,malo to jos pojasni,jer ovo sto si do sad napisao ne govri u tvoj prilog nego obrnuto,ili ja slabo kapiram misli Montenegra u stvari njihovih zastupnika,da nijesu pagani,kao Njmeci i Zapad,ili je Pravoslvje primitivnost po tebi ,gusle i sve drugo,pokusaj to reci drugim narodima koji imaju u svojoj tradiciji nesto slicno,ako si vidio Rusi sahranise ubijenog ambasadora ,sanduk bjese otvoren ,bjese bogme i kad je umro Stanjin Breznjev ,za razliku od nekih nasih gdje ni do danas ne znamo sta je bilo u sanduku cigle pijesak ili pokojnik,kojemu se klanjate do danas ,zatto,pokusaj na to odgovriti,ili bar razmisliti?
U nekim stvarima se slazem sa tobom, poseno kad je rijec o mnogim mogucnostima i kod nas. No to je tesko ostvarivo sa jednim, ne malim brojem onih koji rad smatraju kaznom, a ne najvecim blagodetom, jer dok radis dotle i zivis. Za mene zivot bez rada, dokolicenje, nema svrhu. Ali nije mali broj onih kod nas koji kazu:“mucim se moram da radim“. Oduvijek, jos kao dijete takav stav nijesam mogao da shvatim, jer poticem iz porodice koja je rad stavljala na prvo mjesto i smatrala najvecom vrijednoscu. Cekati bilo sta od nekog drugog je za mene nepojmljivo i ne shvatljivo.
Najgore je kad si jednostran. Svijet nije crno bijel. Svuda ima svasta, pa i u nasoj kuci. Ako nemamo crnce, indijance i kosooke imamo nacionalnu i vjersku, pa i partijsku podijeljenost. Stvaraju se novi stalezi. Sve se sto proizvodi zatvorilo ili zatvara, samo se otvaraju narodne kuhinje, bolje reci sirotinjske.
Pogledaj dom svoj andjele.
Pitao je Obama na jednom sastanku pok. Stiva Džobsa kada će vratiti proizvodnju Ajfona u SAD. “Nikad“ odgovorio mu je. “Kad mi zatreba nešto, npr. nova vrsta stakla za telefon, u Kini za dva-tri dana imam 3000 inženjera koji rade na tom zadatku. Ovdje bih dva-tri mjeseca sakupljao potrebne stručnjake i ne bih ih našao“. Plata tih ljudi u Kini ne prelazi par stotina eura. To su neke stvari koje ne može promijeniti ni Tramp ni Vučić. Svijet se promijenio i mijenja se svaki dan. I ovdje se može dobro zarađivati, bolje nego na zapadu, ali oni koji čekaju da neko otvori fabriku i daje im platu 500 eura, načekaće se. Ti vjerovatno vidiš ovdje sve crno, a ja vidim nevjerovatne mogućnosti i svuda obješene pare koje samo treba da uzmeš. Ono kako vidimo svijet i sa kakvim ljudima se družimo određuje nam u velikoj mjeri i kako sami živimo.
Bila fašistička ili ne bila, Rusija je jedno beskarajno primitivno društvo. Do skoro su Rusi imali pasoše za unutrašnji saobraćaj. Strogo se kontrolisalo kretanje unutar zemlje i niko nije mogao da kupi npr. autobusku kartu iz jednog mjesto u drugo a da ne pokaže pasoš. Službenik na šalteru za prodaju karata je onda upisivao podatke iz pasoša, a policija je kasnije provjeravala ko gdje putuje i sa kojim razlogom. Sve sam ovo gledao svojim očima. Vidio sam iz voza i nekog nesrećnog ruskog seljaka kako vuče ralo i ore njivu. To dok čovjek ne vidi teško može da vjeruje. Rusi su nevjerovatni rasisti, svi imaju dubok prezir npr. prema kosookim ljudima iako su to dugo vremena bili i njihovi građani kao npr. Kazahstanci i sl. Pričajte malo sa Rusima koji ovdje žive, pitajte ih kako se tamo živi, kako izgleda život u unutrašnjosti Rusije i bićete iznenađeni onim što ćete čuti.