Pokaži mi grobove svoje Crne Gore i ja ću ti poverovati da postoji
1 min read
Mihailo Medenica
Piše: Mihailo Medenica
Zašto bih ja tebi, aveti, dokazivao da jesam ono što sam, no hajde ti meni dokaži da nisi ono što jesi?!
Hajde se ti uspi do vrha tog vidikovca opsena i laži pa mi pokaži tu Crnu Goru bez svete Srpske pravoslavne crkve, bez Nemanjića, bez Njegoša, bez Ostroga, Morače, bez grobova, bez zemlje i neba…
Eto, samo mi pokaži grobove svoje Crne Gore i ja ću ti poverovati da postoji!
Hoću, bogami, no ne znam u šta ćeš pokazati pokušavajući da me slažeš?
Otkud grobova onima koji nisu rođeni, onima koji ne postoje, oni koji se nisu mogli upokojiti jer ni živeli nisu?!
Ne može nešto čega nema imati početak i beskraj, no samo kraj, a to vam je, brate- razbrate, jedino znamenje!
Nisam srećan zbog toga, nikako nisam, naprotiv – bratski sam tužan.
Nema radosti gledati gde ti pala braća bauljaju po koprivi i trnu krijući se od sunca, jer postoje samo u tmini greha ko vere u bezveru.
Tužan si i ti, znam, no kud ćeš i kome to priznati?!
Sebi?
Najteže je to! Najgore će negdašnji ti osuditi i omrznuti ovoga tebe što ga progna u bespuća dukljanske nahije bezrečja, bezličja, bespameti, bespogleda, bezgasja, besmisla…
Hajde sebe kad se sretnete ubedi da ti nije koren što jeste!
Da ti nije vera koja je!
Da se odričeš majke i oca što su te Gospodom blagoslovili u crkvi koja nije tvoja?!
Da si praotačko ognjište premetnuo u izbu, a izbu u dom nekakvog novoga sebe i još novijih praotaca!
Ubedi da vam je ikona duplerica iz kakve opskurne štampe, slava pjano vašarište, liturgija nasukana barka u flaši ispijene brlje, opelo strašljiva cika i dreka „popova“ nadničara u „bogomoljama“ od omara, strnjike, šuta, srče…
Ubedi da je oltar šaka opušaka…
Pokaži mi, rekoh, nebo i zemlju tvoje Crne Gore, ali da nije od kesa i đubreta zarobljenih vetrom na granama mojih bukvi i hrastova.
Pokaži mi zemlju, ali ne utiskuj prstom ka mojim livadama što se planinom penju sve do svoda nebeskoga!
Pokaži mi svoju crkvu, veru, svoj Lovćen, ali ne na temeljima mojih, već temelj vekova prošlih i budućih što se sreću, zdrave i tihuju u njima, baš kao u crkvi gde te majka i otac blagosloviše Hristom-Bogom!
Pokaži mi bilo šta tvoje a da nije moje, pa ću ti ja pokazati sve moje što je i tvoje!
Shvati, traješ jedino u mržnji prema svemu mojemu, ali trajati se ne može doveka. brate pali!
Doveka se može postojati, a postojaćeš samo dok postojim i ja, jer možeš me i proklinjati i proterati ali ti moja Crna Gora čuva zbeg kad vatre sagore to Milogorje od sekundarnih sirovina.
Moja Crna Gora je i tvoja, no ja ti ne moram dokazivati koliko jeste, eno grobova da pokažu umesto mene, no hajde ti, razbrate, pronađi neku za koju ćeš me ubediti da nije moja, ali nemoj nestati ko koprena i snoviđenje upirući se da dokažeš kako prašina može odoleti vetrovima…
Lepota tvoje pisane reči čini da je tema u drugom planu u odnosu na autora teksta. Svaki tvoj tekst, po mom mišljenju, malo umetničko delo. Ovaj stil, rekla bih, je dar od Boga samog jer je jako težak.
I rece jedan uman covek,“idite svi od mene ,tako treba da bude,a jednog dana ce te se svi vi meni vratiti aja cu vas drugim ocima gledati i drugom ljubavlju voleti!“Montenegrini znste li kako boli nesreca zabludele brace?
Ko je to rekao?
Sjajno. Nažalost tupavi su montenegrini da shvate šta si napisao.
Zašto bih ja tebi, aveti, dokazivao da nijesam ono što bi ti htio da jesam?!
„Pokaži mi bilo šta tvoje a da nije moje, pa ću ti ja pokazati sve moje što je i tvoje!“
Sjajno!
A sada milogorče prst na čelo i dumaj, ako ima išta pod kapu.
Sjajan tekst. Zasnovan na kontrapunktu, sa “ strasnim “ poredjenjima. Mihailo, svaki tekst jasno lici na Tebe, potpuno je prepoznatljiv stil, ali je isto tako stvaralac sopstvenog sebe, svaka rijec pravi put novoj, iz rijeci potice bujica. Merak za citaoca.
Odličan tekst Mihailo, mada, previše si umjetničkog duha bacio. Uradi još jedan malo konkretnije, bez „dublje misli“, ne žele ljudi da čitaju između redova. Ps. U svakom slučaju, samo nastavi, kad je put težak, znači da je pravi.
Rekoh ja ali mi obrisaše komentar, mnogo ispriša a ništa ne reče! Ko da mu je Svetozar rod!